Драган Симовић: Најдужа Сварогова ноћ
Овде,
на левој обали Истера,
наспрам Београда,
већ данима се не појављује Сунце.
Имам осећај,
да живим у зони сумрака,
да тама од века притиска све душе,
све што дише и слови,
сва бића, битија и суштаства,
те да се, на Мидгард Земљу,
спустила најдужа Сварогова ноћ.
Тама и студен убија сваку узвишену мисао,
свако племенито осећање,
сваку лепоту, красоту и дивоту,
како у нама тако и око нас.
Узалуд нам призивање
Унутарње Светлости,
Унутарњег Сунца,
Унутарњег Огња!
Јер, тама и студен, гле!
све поништава.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Драги Песниче,
Сунце је ту, па је ту!
Животну сферу људи обликују и боје…
Поделићу са свима вама искуство Сунца на Ртњу.
По магли и студени сам сам кренуо на планинарење на Ртањ. Магла је била тако густа да нисам имао даље орјентире. Бескрајно бели простор. Повремено бих се питао где сам…
Али Магла није случајно ту, захтева лично дубље усресређење, танану пажњу на сопствено биће и сваки корак.
Када сам дошао у подножије пирамиде нађох двојицу младих планинара. Док ме питају где даље да иду разгрну се магла, бљесну плаво небо, сину Ртањ, права чаролија!
Радосно смо се пели. Реке магле су наоколо текле, као да смо на острву.
Излазак на врх је био брз и са пуно радости и усхићења. У томе нам је помогла Магла. Дубоко нас усмерила на сопствене осете и осећања, одмерила и пажњом испунила сваки корак, и припремила за лично духовно искуство Прожимања са светом Природе. Пуноћа оргазма…
Иван ХРАСТ