Милорад Максимовић: Човек Творац је Творац који је Човек
Уздигни ноту у себи и ван себе.
.
Крени из основног осећаја изворног звука
сред суштине срца. Прво нека буде звук кроз унутрашње
биће а потом нека изађе. Посматрај шта се дешава.
Звук је алат стварања васељене.
.
Свемир је створен звуком.
.
Титраји сфера или музика сфера је одјек дубоког
стварања Свемира. Када уђеш у сагласје (резонанцу)
са звуком срца онда пусти нек те запис у крви води
који потом звук да ослободиш. Да, да ослободиш јер је
заборављен и закључан иза многих врата у теби.
.
Не часи часа.
.
Када та два звука ослободиш онда иде трећи на
вишој стварности. Кроз њу гледаш оком духа
унутарњег вида. Он се неће чути ушима али бићем да.
Нека чујно буде основа а нечујно грађевина. Гради
кристалом знања у себи.
.
Призма светлосна је у твом бићу. Нека ти светлост
унутарња говори сликама и тоновима и осећајима шта
ћеш урадити. Смири ум потпуно. Диши мирно. Отвори
сребрна врата увида. Када их прођеш, подигни својим
рукама себе који спаваш и нежно се стави у свој ум.
Тада је он космички.
.
Не отварај уста да ишта изговориш. Говори суштом –
својим језиком пра рода. Стварај и све бележи у
кристале који лебде око тебе. Врати се у свој ум и
тело иако га ниси напуштао јер се ниси бавио
никаквом техником ничега. Оно што си урадио је чиста
свест. Дар.
.
Дар и ти постаје једно. Дар и ја смо једно. Дарија.
Космичко име дато родом нашим некада давно. Чиста
свест и чисто стварање. Дарија је у чистој свести сада.
Види је свако ко веда. Она је ту али и није.
.
Никада не користи никакве пречице јер преко прече
наоколо ближе је стара мудрост. Ко хоће пречицу,
наћи ће је – до изласка из свести и налажења ничега.
Не буни се, то није смислио нико други до твоја свест
давно пре схватљивог времена.
.
Не иди у шуму због очекивања. Иди због даривања.
Не слушај поток бистри гладним срцем
већ срцем детета које се диви.
.
Звезда звана Сунце или Јарило сјакти те сјакти без
питања тебе за мишљење. Али ипак иако те не
зарезује ни два посто, даје ти живот…
.
Схвати величанство овога.
.
Свест је све а нарочито када схвати да воли. Онда је
на врхунцу безкрајном своје моћи. Затвори очи пред
сан, не у сну. Не у кревету. И онда их отвори када
уђеш у сан. Освести и осветли све. Исучи мач свој који
ти дух искова од живог огња, посвети га истином – да
увек сече лаж, правдом – да не науди никоме а
пресуди свакоме ко човек није и љубављу – да зна
разлику, да види и сјакти.
.
Освести и осветли све.


