Заволех тренутак док надом слеп верова

да га време неће заменити с другим,

што иза леђа му,

трептава и сјајна,

жељан скока у незнању

се рађа.

.

Спалих крила своја пре но што згасну тренутка жар

да умирући знам да изгорех у њему сва,

јер чему живот цео отужан провести,

а не спознати како је волети

само један трен, змајевит, силан,

да те понесе, да те однесе

и напоји ватром исконског бивства.

.

(збирка-Паун на недрима)