сишли смо у таму иза сваког бола

на крилима белим полуделих срца

ја обучен тобом ти од Бога гола

сенка сфера плодних под грудима пуца

.

у капљицама сласним купају се руке

река што се врати извору да траје

у бескрајтишини сакупљамо звуке

наговештај тајни што нам Онај даје

..

и опет смо сами мраком удвојени

додир усне кријем од нестана страшног

опет сам у теби ти страхом у мени

..

творимо се болом од надања прашног

сутра већ је било и јутро нас слути

године где бесмо у оку минути.