А ти сине ниси се
одродио од племена
Твоји јесу
Ти играш и певаш
Дух срне борави у теби
Били да те одгурну од њ?
Да изваде срну твоје рањивости
Твојим каменом из ока пребацују се
Место седе у кругу и спокојно гледају ватру
И зато певаш тужну песму
Преко понављајуће виолине која заноси
И важном се чини само бол
Сећаш ли се шта ти је отето
Узели младост душе
Сам си са пуно распеваних око ватре
Не кукај им мелодију
Огледни се у нахрањеном пламену
тек стављеног сировог трупца
Ту сi са јеленима, срне трупћу
У ритму си

Фото: Срне; Википедија