Лирски записи из Акаше

Народи који наносе боли другим народима нестају после неког (у Космосу јасно предвиђеног и одређеног) времена: у космичким циклусима од тридесет и шест, седамдесет и две, сто четрдесет и четири, или двеста осамдесет и осам година, све у зависности од тежине космичког бола.

Тајна наука о бројевима може унапред да предвиди нестанак сваке империје зла.

Што је веће зло, што је већа патња коју одређена империја зла наноси другим народима, тиме је и краћи опстанак дотичне империје, тиме је и бржи њен коначни нестанак.

Постоје империје зла, али постоје и народи зла.

Народи зла стварају империје зла и тако настаје зачарани круг: време сетве и жетве се убрзава и згушњава до коначног урушавања или распршивања.

Космички бол је друго име за карму.

Постоји лична карма али постоји и колективна карма.

Постоји карма; породице, племена, рода, народа, расе, па и човечанства.

Лична карма је уплетена и умрежена у све ине карме – од породице до човечанства.

Космичком болу нико није умакао.

Карма је неумољива!

Неумољива и сурова.

Ако желите да знате које ће државе, који ће народи најпре нестати са лица Земље, само пратите патње и боли које те државе и ти народи наносе другим народима, другим бићима.

Свако биће којему се наноси бол ослобађа огромну количину енергије која се изравно одашиље у Акашу, у Језгро звезданих јата, у Космос.

Енергија је неуништива: не може се избрисати, не може се поништити –никад и ничим!

Енергија бола разликује се од свих иних енергија по томе што вапије за космичком и божанском Правдом, што вапије за космичком и божанском Осветом.

То је енергија крика, урлика, вапаја и молбе упућене вишим бићима, вишим световима!

На енергију бола Биће Космоса (а то Биће можете назвати и Богом, ако вам воља!) одговара својом енергијом Одмазде, Освете и Казне.

Казна која стиже из Срца Космоса јесте страшна, јесте најстрашнија казна која некога може задесити.

Када се Биће Космоса свети, тада се тресу и руше светови!

За наношење бола невиним бићима, нема опроштаја.

Космос не прашта никоме.

Упамтите: Космос не прашта!

У заблуди су све оне религије које својим верницима говоре о опроштају зла и злочина.

Не верујте онима који вам причају да Бог прашта све наше злочине, сва наша непочинства, сва наша зла.

Ништа се не прашта!

Сваки узрок (а то је бол) има своју последицу (а то је одговор Космоса на бол).

Како може некоме да се прашта свесно учињен злочин?!

Ни говора!

Људи наносе боли, а Богови одговарају на крике и вапаје оних којима се наноси боли.

Не верујте оним религијама у којима нема учења о карми и реинкарнацији (о поновно рођењу и животним токовима).

То нису потпуне и заокружене религије.

Те религије нису усаображене и усаглашене са Природом, са Космосом, са Васељеном.

Зато припадници тих религија и наносе страховите боли другим народима, другим људима, другим бићима.

И, зато те религије нису религије будућности!

Лирски записи из Акаше

(Посвета Марку и Александри – Белом Србину и Белој Србкињи!)

Данас ми стиже порука из Акаше, да нешто напишем о Ђенералу Милану Недићу.

Питао сам се, зашто да пишем о Ђенералу Недићу, када је толико омражен у србском народу, када су га многи Срби одавно заборавили, ако су икада ишта и знали о њему!

Можда се ови лирски записи не би ни догодили, да на нашем порталу нисам наишао на коментар врлог ми пријатеља Старог Словена, који у коментарима – управо по доброти и племенитости – спомиње Ђенерала Недића.

Ђенерал Милан Недић јесте светао лик у новијој србској повесници.

Заиста, један од ретких Срба.

Он је прави изданак расног, хиперборејског и аријевског Србства!

Свесно је жртвовао себе – а, можда, и своју породицу – за спасење Србског Бића.

Моји ми увиди из Акаше кажу, да би – да није било Ђенерала Милана Недића, који је попут Древних Белих Срба Аријеваца свесно жртвовао себе – већ у Другом светском рату било посве истребљено и затрто Србство.

То је Истина, а све друго су комунистичке лажи.

Комунисти су највећи отпадници од Белог хиперборејског и аријевског Србства; највећи изроди Расе и Рода, и најверније слуге људи-змија, лихвара, атлантиста и језуита.

Комунисти су црвени језути, црвени јудео-кршћани.

Греше они који комунисте називају неверницима и атеистима – не, они су највећи верници Ватикана, најпокорнији и најслуђенији поданици Црног Папе, највећи религијски јудео-кршћански фанатици двадесетог века!

Комунисти ни дан-дањи не могу да опросте Ђенералу Недићу што је спасао Србство, јер су они – југо-комунисти, црвени језуити и поклоници Црнога Папе – још 1928. године, у Дрездену, направили планове о потпуном уништењу и затирању Србскога Бића.

Ђенерал Нендић је покварио планове, не само ове ватиканске црвене погани, већ и свих иних заклетих непријатеља и душмана Србства, који већ вековима снују паклене снове и праве демонске планове о потпуном затирању Срба и свега што је србско.

Када су црвени језуити ушли у Београд, у јесен 1944. године, тада су отпочели погромни над расним, самосвесним и самобитним Србима, над Белим хиперборејским и аријевским Србима.

У сарадњи са усташијом, својом црном братијом, црвени су ватиканци затрли у Београду све што дише србски, све што говори србски, све што мисли србски, све што осећа србски.

Тада је и Ђенерал Милан Недић бачен кроз прозор са високог спрата, уз арлаукање и оргијање усташије и црвених језуита.

Али, Ђенерал Милан Недић није умро; он се само преселио у Вечност, у Сварогов Златни Ириј!

Умрла је црвена поган, умрла је усташија, умрли су сви непријатељи и душмани Србства.

Слава и Част Белом Србину – Ђенералу Милану Недићу!

Лирски записи из Акаше

Када свет посматрамо Одоздо, са Земље, из жабље перспективе, онда нам се учини, да су Тама и  Зло посве овладали светом, те да је и Сам Створитељ дигао руке од нас, и да нам више, уистини, нема спаса.

Но, када се у својим визијама узнесемо понад Земље, и станемо свет да сазерцавамо (не да посматрамо!) Одозго, из Виших светова, из перспективе орла и сокола, тада видимо (јасно видимо!), да тамо негде у дубинама света и Васељене, нараста Првобитна Светлост – што истовремено осећамо као Милост, Љубав и Доброту – те да се Тама и Зло повлаче, да узмичу, да се топе, да се распршују пред силином Првобитне Светлости која сажиже све пред собом што није од Светлости, што није од Створитеља, што није од Великог Духа Стварања.

Приметили сте, свакако, да су страшно узнемирени и успаничени људи-змије и људи-звери, те управо стога – у очају и немоћи – они покушавају да заварају и да застраше свет својим бучним рекламама зла, будући да им сви медији овог виртуелног света стоје на располагању.

Људи-змије и људи-звери не припадају ниједној раси, ниједном народу, ниједној вери или религији на Планети, већ су то бесови-утваре што привремено користе физичка тела умрлих и погинулих.

Они су за једнократну употребу; они су већ припремљени за космичку рециклажу и, само је питање тренутка када ће отпочети космичка рециклажа мрачних и злих ентитета што привидно бораве на Земљи.

Лирски записи из Акаше

Срби су народ којим већ стотину лета владају утваре.

Од настанка Југославије, те ватиканско-атлантистичке творевине, Србија је престала да постоји.

Оно што је од Србије остало – то је утвара од државе.

Утваром од државе владају, такође, људи-утваре.

Сви србски политичати, који су бирани и на чело државе-утваре постављани у последњих стотину лета, нису расни Срби, нису уопште Срби, већ утваре из Ватикана, Берлина, Брисела и Лондона.

Непросвећен србски народ преживљава у тамници незнања.

Кажем преживљава, јер живети, значи: живети са смислом!

А непросвећен србски народ одавно не живи са смислом.

Смисао припада само Вертикали.

Вертикала живи са смислом; Вертикала је будућност Србства.

Погледајте данашње србске политичаре!

Загледајте им се у очи, у лице!

И, шта ћете видети?

Видећете гмазове, змије и гуштере, видећете крокодиле и алигаторе, видећете зомбије, видећете сенке и утваре.

Ви и даље, наивно, верујете, да су они Срби – али се грдно варате!

Више су Ескими и Индијанци – Срби, него они које зовете србским политичарима!

Они су синтетички, хибридни срби; они су срби из ватиканских и атлантистичких лабораторија.

Они нису рођени; они су створени!

Нажалост, огромна већина Срба не верује у ово што пишем, сматрајући ово моје писаније песничко-вилењачком уобразиљом, али ја откривам и обелодањујем Објаве из Акаше, ја откривам и обелодањујем Истину која је изнад свих земаљских истина, опсена, обмана, превара и лажи.

Доћи ће време, када ће и последњи Србин схватити ово о чему пишем, но, можда ће тада бити доцкан за све!

Лирски записи из Акаше

Љубав је Тајна.

Тајна Душе и Срца.

Што је већа Љубав, већа је и Тајна која је обавија.

Изван Тајне – нема Љубави!

Јер Љубав не може да живи, да дише, да узраста без Тајне.

Тамо где нема Тајне – нема ни Љубави!

Љубав је Тајна зато што није од света, и што мора да се скрива од света.

Свет је непријатељ и убица Љубави!

Стога ће Љубав заувек остати Тајна у свету.

Али, није само Љубав Тајна – Тајна је и Вера.

Оно у шта верујемо Душом и Срцем – то је, такође, Тајна!

Свет не може да схвати и прихвати двоје: Љубав и Веру.

Љубав и Вера иду упоредо, руку под руку.

Што је већа Љубав – већа је и Вера.

Јер, Онај што Љуби – Верује у Оно што Љуби!

И то је његова Вера.

Наша Љубав јесте наша Вера.

Ко не Љуби – тај и не Верује!

И опет: ко не Верује – тај и не Љуби!

Љубити и Веровати,

Живети и Умирати,

и Поново се Рађати –

 јесте једно те исто.

Тајна све обавија, Тајна све чува, брани, штити и спасава.

Постоје љубави

које ми рађамо,

 и постоје љубави

 које рађају нас;

постоје љубави

због којих се живи,

и постоје љубави

због којих се умире.

Неке велике љубави,

које се нису догодиле,

остају заувек

у свету снова

песника и вилењака.

Нека љубав ова

између тебе и мене

заувек остане велика тајна,

велика тајна дубоко у срцу,

 дубоко у тишини,

 дубоко у звезданим јатима,

дубоко у вечности.

Нека љубав ова

буде пролеће и посвећење,

нека буде вечерњи дашак

над језером горским,

нека буде мирис пољског цвећа,

нека буде сетна песма девојачка

у ноћи пунога Месеца,

кад цвате багрем бео.

Нека љубав ова

узнесе тебе и мене

у далеке светове оностране,

и нека нас врати

почетку свих почетака –

водеану љубави,

 из којега смо

сви ми рођени.

Лирски записи из Акаше

Најчистија, наприроднија вера јесте вера наших древних предака.

То је вера која је произишла из Бића и Духа Природе, вера која је усаображена са Родом, са Васељеном, са Космосом.

То је вера која је саму себе створила и родила.

Све остале религије су настале из људскога ума, и зато нису природне, нису васељенске, нису космичке.

У вери наших древних предака нема насиља, нема мржње, нема зла, нема злочина над другима, над онима који не припадају тој вери.

Све религије настале из људскога ума носе мржњу према другима који не припадају тој вери.

Припадници вера насталих из људскога ума називају неверницима оне друге који припадају некој другој вери.

Зато се и воде вечити ратови до истребљења између припадника различитих религија насталих из људскога ума.

У вери наших предака посве су изједначени мушкарци и жене, деца и одрасли.

Било је и свештеника и свештеница.

Поштовао се Култ Мајке једнако као и Култ Оца.

Уважавало се мишљење жене једнако као и мишљење мушкарца.

Љубав није била грешна.

У наших древних предака није постојао грех телесне љубави.

Љубав је бивала светиња; љубав је бивала светост и светлост.

Вера наших древних предака није имала име.

Има оних који сада покушавају да измисле име за веру наших древних предака.

Чему то и, зашто?!

Вера наших древних предака јесте предање.

Они је и нису звали вером, већ предањем.

Предање је све оно што се предаје; све што се предаје са оца на сина, са мајке на кћер, са нараштаја на нараштај, са колена на колено.

Оно што је природно и не може да има име.

Вера је била природна као дисање, као једење, као пијење, као пливање, као вођење љубави.

Све што је природно то нема имена – то јесте и бива, то се живи!

Ко су наши преци? То су богови и богиње, то су вилењаци и виле, то су звездана бића из виших светова.

Они су дошли на Земљу; нису створени и рођени на Земљи, но су на Земљу послати.

Та истина се скрива!

Много је лажи измишљено, да би се сакрила та истина о нашим прецима.

Овај свет почива на лажи и у лажи.

Зато је дужност свакога од нас – сваког Белог Србина и сваке Беле Србкиње – да дође до истине о својим прецима.

Онај ко позна истину о својим прецима – познао је и самога себе.

Зато вас и поздрављам поздравом наших древних предака:

Здравља светлим мислима и сновима твојим, Бели Србине – Бела Србкињо!

Понављајте овај поздрав у себи и гласно, свуда и вазда, јер ће то бити ваша мантра, ваша силница и соколница.

Лирски записи из Акаше

Већ сам рекао, да су по Бело Србство, по Србство Вертикале, најподмуклији, најпотуљенији и најлукавији непријатељи управо вештачки и лажни Срби; Срби који ни по Крви ни по Духу нису Срби.

Те лажне и вештачке Србе стварао је Ватикан, Берлин и Лондон, стварали су јудео-кршћани, језуити, ватиканци, комунисти, мундијалисти, атлантисти и лихвари.

У последњих стотину лета, ти лажни и вештачки Срби растурају и уништавају све што је србско.

Због тих лажних и вештачких Срба, гле! страдало је више од три милиона расних (хиперборејских и аријевских) Срба у двадесетом веку!

Чувајте се лажних и вештачких Срба, који су спремни на најподмуклије и најгрозније злочине против расних, аријевских и хиперборејских Срба – против Белих Срба!

Они су данас на власти у Србији; они растурају и деле Србију на покрајине, провинције и регије; они су оснивачи свих невладиних организација; они господаре свим електронским и писаним медијима; они су главни преговарачи у Бриселу, Берлину и Вашингтону; они су последње европске парије; они су најпоганији олош и шљам; они су белосветска фукара; они су ватикански, атлантистички и лихварски измећари и стрводери.

Од тог несоја, може се свако нечовештво очекивати!