Category: СВЕ ОБЈАВЕ

ДУХОВНИ АМБИС


Ко у данашње време није бар једном помислио да живи у свету без смисла, у коме појединац лута без циља и без духовног вођства? Или, ко није бар једном имао утисак да је сам на свету и да егзистира у једној Празнини или Амбису? Модерно доба поставило је човека у средиште света, у сам центар овог Амбиса и начинило од њега једно изгубљено и уплашено биће. Човек, који је некад био припадник једног племена, једне заједнице или једног народа у модерно време је постао индивидуа. Он није више члан једне породице, нити део друштва чијем функционисању доприноси, он је грађанин. Међутим, у једном другом историјском периоду, човек је себе схватао на сасвим другачији начин. Он је егзистирао у јединству са собом и својим окружењем, и самим тим живео у једном срећнијем и здравијем друштву. Реч је, наравно, о периоду у коме је човек живео у складу са природом и у јединству са члановима своје друштвене заједнице― периоду паганизма. У овом чланку бавићемо се само паганизмом наших предака, иако су и остали народи сличног верског опредељења на исти начин живели у једној физичкој и духовној хармонији.
Живот у хармонији са Универзумом
Старословенску веру карактерисао је један посебан однос који је постојао између наших предака и ентитета који су поштовали. Овај однос можемо дефинисати као однос бића која егзистирају једно поред другог у универзалној хармонији. Словени су себе сматрали потомцима богова и осећали су се њима веома блиски, а блискост су осећали и према осталим природним стварима и бићима. Наши преци су се, као остали пагани, наравно, плашили гнева својих богова. Али, овај страх није био страх човека који се осећа сам и огољен пред бесконачношћу Универзума и бићем које њиме влада. Напротив. Богови и бића словенске религије били су слични људима и са њима се могло на одређен начин комуницирати. Посредничку улогу између богова и њихових поштоваоца играли су свештеници и свештенице. Са бићима природе и дома човек је комуницирао и без посредништва па је, дакле, постојала је још већа блискост између људи и домовоја, пољевика, полудница, вила итд. Човек је, тако, могао да замоли домовоја за заштиту своје породице, али уколико би ствари кренуле на лоше он би статуу овог кућног духа грдио, шибао или би му се светио на други начин. Понашао би се, једном речју, према њему као према себи равном. Свет богова и других бића егзистирао је упоредо са светом људи и са њим се константно мешао. И богови и остала бића непрестано су утицали на природне и друштвене појаве због чега су Словени настојали да их умилостиве жртвама и молитвама.
Да би илустровали ову хармонију која је постојала некада давно између људи и њихових богова навешћемо сасвим супротан пример. Наиме, у садашње време, у коме човек сматра муњу електричним пражњењем, а воду једињењем Х2О, између људског и божанског света стоји бескрајна Празнина. Природа више није продуховљена и божанска већ се сматра неком врстом механизма као и сам Универзум (француски филозоф Рене Декарт називао је чак и животиње аутоматима). Појединац је данас само атом окружен празним простором који га одваја како од Бога и природе , тако од других људи. Уместо овог празног простора некад је постојало везивно ткиво које су чинили нити обичаја и традиције, а које су повезивали човека са човеком и човека са боговима/природом. Породица је, као што смо рекли, живела у константном јединству са духовима својих предака, бићима која су чувала његово огњиште, кућу и двориште. Самим тим су и чланови породице били свеснији везе која их је држала на окупу као представнике једног рода чији је предак заједнички. Више породица су, пак, на овај начин биле повезане у племе којим је такође владало неко заштитничко биће.
Највиши облик јединства постизао се, наравно, заједничким учествовањем у светковинама које су се одржавале у част одређеног божанства или су обележавала неки специфични датум у години. У тим моментима човек је постојао једно са својим племеном, боговима и природом, а ова хармонија била је одржавана уз помоћ свештеничког сталежа који је управљао церемонијама. На овај начин, успостављао се хармоничан однос највишег типа па су овакве светковине биле најрадоснији дани у години и жељно су се ишчекивали. Сличне емоције имају и они који данас славе верске празнике. Међутим, током слављења ових празника човек ретко успоставља било какав однос са природом, осим ако се не ради о некадашњим паганским празницима.
Превазилажење духовног Амбиса
Како данас поново остварити ону хармонију која је некад постојала? Како превазићи Празнину која се налази свуда око нас и која нас одваја од нас самих, од осталих људи, како поново успоставити контакт са божанским? За почетак, човек треба да престане да буде заокупљен материјалним добрима већ треба да почне да се бави својом духовношћу. Јер јурњава за земним задовољствима слична је јурњави човека за својим одразом на површини воде. Након неког времена човек успева да достигне свој циљ, али се убрзо након дави. Због тога човек треба да буде свестан да не треба да трчи за некаквим илузијама већ да се окрене оном суштинском. Даље, човек мора да се потруди да оствари хармоничан однос и са људима који га окружују. У овом смислу најбитније је поново омогућити породици да постане темељ једног здравог друштва. У стара времена систем обичаја и прослава ојачавао је везу која је постојала међу члановима породице, а тако би требало да буде и данас. Заједничке прославе и практиковање обичаја, слављење заједничког претка и оснивача рода представљали би добар пут за превазилажење кризе у коју је запала породица као друштвена јединица. Они који себе називају родноверним врло добро су схватили значај Рода као принципа. Јер Род је некад, као и сад симбол духовног јединства које постоји између предака и потомака, као и између свих чланова једне породице. Поштовање Рода као принципа био би, поред слављења слава, један од начина на који би поново могла да се успостави породична, а тиме и друштвена хармонија.
Однос човека према сопственом роду на једном вишем нивоу постаје однос човека према сопственом наРоду. Онај ко мрзи припаднике сопственог народа, који не егзистира са њима у хармоничном односу свакако није у најбољим односима ни са самим собом. Презир који гаји према сопственим сународницима је ништа друго до презир према самом себи и таква индивидуа је неизоставно несрећна. Она живи у свом свету, одвојена од других бескрајном Празнином. Због тога, љубав према свом народу лежи у темељу здравог друштва. Патриотизам је услов за успостављање духовне хармоније још из једног разлога. Јер то је љубав према својој земљи, хармоничан однос са својим окружењем. То је и израз поштовања према онима који су нам омогућили да живимо у слободи, који су дали своје животе за оне који ће их наследити.
На крају долазимо до односа према Природи који је у стара времена истовремено био однос према божанском. Наши преци су посматрали природу као супериорно биће чија моћ рађања и регенерације и њима дарује живот. Славећи моћ плодности наши преци су и сами учествовали у овом вечном стварању живота. Ми данас не морамо да вршимо ритуале плодности (мада, зашто да не?). Довољно би било да дозволимо Природи да и даље рађа и да се и даље обнавља. Зато је деловање у сфери екологије једна од обавеза сваког ко претендује да живи у хармонији са собом и светом. То је, уједно, још један од начина на који можемо превазићи духовни Амбис у коме егзистирамо.
(Посредством Старог Словена, чланак је преузет са сајта Перунова Звезда)

Драган Симовић: СРБИНДА – СРБИН СА ИНДА


Лирски записи из Акаше

11348970_431257767054881_1276545950_n

Чули сте толико пута, свакако, да за неког расног Србина кажу: он ти је прави Србенда!

Откуда Србенда, односно: Србинда?

То је име посвећеног и прослављеног, ведсрбског, аријевског и хиперборејског ратника са реке Инда, који се спомиње и у Махабхарати, древном ведском спеву о великом и светом рату који су Срби Хиперборејци водили против људи-мајмуна, људи-змија и људи-звери.

Све је исто као и данас!

И данас Срби Хиперборејци воде свети рат против мајмунске, звериње и змијске расе, само што се данашњи свети рат не води – као негда давно –  на бојном пољу, већ свуда и на сваком месту, а највише у свом унутарњем бићу и у властитој породици.

Погледајте око себе, и схватићете у трену, да су свуда око вас људи-мајмуни, људи-звери и људи-змије.

Они владају светом; они су банкари и господари новца; они су власници земаља, држава и народа; они су власници и господари медија, културе, уметности, науке, и школства.

Свуда су и на сваком месту.

Ушли су у све друштвене и државне установе; ушли су у сва племена, родове и породице.

Тама је завладала светом.

Тама и мук.

Од свих древних, хиперборејских и аријевских, племена и родова, остали су само Срби и Руси на бранику Ведског Закона и Поретка.

Сви други аријевски и хиперборејски народи, потомци Првобитних Европљана, давно су поробљени и ушуткани.

Европом је завладао мук од века!

Европа мртвачким сном одавно сније!

Европом су завладали људи-мајмуни, људи-звери и људи-змије.

Да није Русије – а Русија је Пра-Родина једнако и Срба као и Руса – свет би био девети круг Дантеовог Пакла.

Да није Русије, у свету не би било ни трачка светлости!

Све док постоји Русија, постоји и нада, да ће свет бити и лепши и бољи него што јесте.

Да мора бити и лепши и бољи; да мора бити по мери и укусу ВедСрба и ВедРуса; да мора бити по мери и укусу више звездане расе!

20150531_154815

Драган Симовић: КЊИГА ЖИВОТА


Лирски записи из Акаше

20150606_191320

Све се записује: свака реч, свака мисао, свако осећање, сваки сан, свако дело; заиста, све се записује у Књигу Живота.

Како је записано у Књизи Живота, тако нам и бива, тако ће нам и бивати у будућим животима, у будућим животним токовима.

Ово што данас живимо, што нас окружује, што нам се дешава, што јесте наша стварност – све су то дела наша, све су то заслуге наше из многих ранијих живота, из многих минулих животних токова.

Што смо јуче сневали, то нам се данас дешава.

Тако ће нам се сутра дешавати, гле, ово што данас сневамо.

Наша дела, наше мисли, наши снови одређују нашу судбину,  нашу усудбу, нашу карму.

Томе нико није умакао; томе ни богови не могу умаћи!

И богови, баш као и људи, стварају своју судбину; и њима се све, баш као и људима, записује у Књигу Живота.

Књига Живота – то је Закон Над Законима!

А Закон Над Законима нико не може ни да поништи, ни да преиначи.

Све мора бити онако како је записано!

Када се поново будем родио, у унуцима својих унука (а, можда, и раније!), тада ће све у овоме свету бити и лепше и боље и дивотније.

Земља ће бити девичански чиста; људи ће бити племенити и узвишени; богови и вилењаци живеће у заједници са родовима и народима; Срби ће бити род освешћен и посвећен, род поштиван и цењен у свету, род достојан својих богова и предака.

Од младости, гле, ја сам свој живот посветио слави богова и предака, слави с ону страну овог животног тока, слави која ће ме стићи када се поново будем родио, у роду и племену својему.

Ја верујем у то!

И, не само да верујем – ја и знам!

Здравља светлим мислима и сновима твојим, Бели Србине – Бела Србкињо!

IMG-20150605-WA0007

Варг Викернес: ПОСМРТНА СЛАВА



Зашто мислите да све ово радим? Зашто пишем постове за овај блог? Зашто стварам музику? Зашто пишем књиге? Зашто све то радим, када се због тога излажем разним нападима? Шта је то што желим?За почетак мало музике:

 


Сви ми у животу имамо различите приоритете. Неки само желе да живе удобно. Други желе “успех”, ма шта то данас значило. Неке занима слава и богатство. Мени је стало до посмртне славе.

“У чему је поента?”, можете да се запитате. Зашто желим славу коју нећу ни видети, ни користити на било који начин?

Како ја гледам на ствари, најбоље што можемо да урадимо је да базирамо све на претпоставци да ћемо бити поново рођени у роду, да ћемо се – након што умремо – вратити као деца наше деце, или њихове деце, или као деца неког другог са којим смо повезани. Да ли ће то стварно да буде тако или не, није битно, све док у то верујемо, или се претварамо да у то верујемо и све заснивамо на овом погледу на свет.

Да сви имамо овакав поглед на свет, не бисмо овако уништавали своју планету, не бисмо уништавали све што је добро и претварали свој свет у пакао на Земљи, којим владају лажљиви, изопачени и похлепни лудаци и остављали да то среде они који долазе после нас. Не. Уместо тога бисмо више бринули о будућности и предузели кораке како бисмо обезбедили да живот буде добар, исправан, праведан и здрав и онима који долазе после нас.

Ја желим да оним што радим обезбедим то да ако се вратим у неком тренутку у будућности, да ће се оно најважније што данас знам, што сам научио у овом животу, пренети на неког будућег мене, тако да не морам све поново да учим на тежи начин. Нећу морати да поново интерпретирам нашу митологију и читам све оне, најчешће досадне, књиге, које сам морао са прочитам да би створио основу која ми је потребна за писање. Такорећи, желим да предам своје знање будућем себи.

Да, слава, или ако желите злогласност, коју сакупим у овом животу, осигураће то да будући ја зна за мене, тако да могу брзо и лако да поново научим најважније ствари које сам знао у овом животу. Тако да ми је више стало до моје посмртне славе него до славе у овом животу. Слава није битна, осим ако је посмртна. На крају крајева, нећу се вратити у живот пре него што умрем.

Што више скренем пажњу на себе и изложим се нападима у овом животу, већа ће да буде моја посмртна слава. Да, овим правим свој живот много тежим и мање удобним, али то је цена коју сам спреман да платим. Због тога што знам – или ако желите верујем, или се самопретварам да верујем – да моја посмртна слава значи много више и да скретање пажње на себе и излагање нападима негује ту славу.

Када умрем, моја сећања ће остати међу живима и када се вратим у живот, моћи ћу да се вратим себи и наставим да живим где сам стао прошли пут. Тако да не само да ћу моћи да живим вечно, већ ћу и да акумулирам искуство и мудрост и да почињем сваки нов живот на узвишенијој чврстој основи. Стварна величанственост се не постиже кроз само један животни век. Морате да је “уштедите”.

HailaR WôðanaR!

(Слава Сварогу!)

Драган Симовић: Нисмо ни свесни, колико смо сви ми повезани…


20150606_191320

Нисмо ни свесни,

колико смо сви ми повезани,

колико смо упућени једни на друге,

 колико зависмо једни од других,

колико живимо једни у другима.

Само у неким тренуцима просветљена,

 у тренуцима дубоког освешћена,

бивамо истински свесни тога –

да не можемо једни без других,

да смо мртви једни без других,

да живети, значи:

бити повезан са свима,

са свим бићима и суштаствима,

са свеколиком творевином Божјом.

Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВА МЕСЕЧАРСКА ПЕСМА УЗ ЗВЕЗДАНУ ЛИРУ


11358745_431257753721549_749098008_n

Сви смо ми

из Једног Језгра Првобитне Светлости;

 сви смо ми

из Корена Једног Дрвета Живота;

сви смо ми

преци и потомци једни другима;

 сви смо ми

рађали и стварали једни друге;

сви смо се ми –

 по ко зна колико пута –

заљубљивали једни у друге:

кроз давно минуле

и будуће животне токове,

 кроз овострана

и онострана звездана јата,

кроз видљиве

и невидљиве светове.

Заиста,

сви смо ми

Један Род,

Једно Биће,

Једно Суштаство;

сви смо ми

Један Водеан Љубави,

Једна Савршена Љубав,

Једна Љубав Над Љубавима:

 из које се рађају све љубави,

 сва бића,

сва суштаства

и сви ини светови.

Заиста, заиста,

сви смо ми –

а да тога свесни нисмо –

божански љубавници једни другима!

20150531_154820

Драган Симовић: ВИЛЕЊАКОВА ПЕСМА УЗ ВИЛИНСКЕ ГАЈДЕ И МЕСЕЧЕВУ ЛИРУ


20150606_191320

Осећам,

све вас осећам,

 и препознајем,

у своме срцу,

у својим сновима,

 у својим песничким

и вилењачким визијама.

Ви сте у мени;

ви сте у мојему бићу и суштаству;

 ви сте у мојим мислима,

 у мојим патњама и радостима;

ви сте – Ја!

Без вас,

не би ни мене било;

без вас,

не би било ни платена,

ни сунаца,

ни звезда,

ни звезданих јата било;

без вас,

ни видљивих

нити невидљивих светова

не би било!

Заиста,

ви сте – Све;

и Све – у вама пребива;

и Све кроз вас постаје

и бива – Све!

IMG-20150605-WA0002

Драган Симовић: СИЛНИЦЕ И СОКОЛНИЦЕ БЕЛИХ СРБА


Лирски записи из Акаше

11348970_431257767054881_1276545950_n

Здравља светлим мислима и сновима твојим, Бели Србине – Бела Србкињо!

То је тајни, овострани и онострани, поздрав Белих Срба и Белих Србкиња.

То је силница, то је соколница, то је прасрбска, пра-ведска мантра.

У тим речима садрже се (згуснуте) визије, снови, мисли и намере Белих Срба и Србкиња.

Белих Срба и Србкиња – по Крви и Духу, по Свести и Вертикали.

То је силница и соколница која нас повезује са Боговима и Прецима, са Вилењацима и Вилама, са Створитељем и Васељеном.

Бели Србин и Бела Србкиња обитавају у Светлости и Истини, у Љубави и Дивоти.

Бели Србин бива повезан са Боговима; Бела Србкиња бива повезана са Богињама.

Они су Бог и Богиња, они су Светлост, Истина, Љубав и Дивота.

Они су ретки и малобројани, и, управо су стога –  веома вредни, и битни!

Они су божански и галактички драгуљ; они су Звездана Будућност.

Бело Србство бива надмоћно над свиме у свету.

Надмоћно – јер је у Истини и Светлости, Љубави и Дивоти; надмоћно – јер се не прља мржњом и злом, курвалуком и лажима; надмоћно – јер следи Унутарњи Пут Снова и Визија, Онострани Пут Чистоте и Доброте.

Здравља светлим мислима и сновима твојим, Бели Србине – Бела Србкињо!

20150531_154601

Драган Симовић: ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ


Лирски записи из Акаше

120620151057

Да се убрзано, и изнутра и споља, разара и уништава Србија, и да се сатире и затире Србство, то могу да виде и схвате само Бели Срби.

Бели Срби – то су Срби по Крви и Духу, Срби по Свести и Вертикали!

Србију и Србство, у последњих стотину лета, убијају и затиру јудео-кршћани, лихвари, ватиканци, глобалисти, као и свеколики атлантистички олош и шљам, преко вештачких и лажних Срба; оних Срба које су у ватиканским и лондонским алхемичарским лабораторијама стварале тајне атлантистичке службе, а по замисли Рептилије – људи-змија.

У години која је пред нама, у Србију ће ући на милионе избеглица – а то је тајна лихварска и атлантистичка војска – који ће посве освојити, поробити, ојадити, опљачкати, разорити и опустошити Србију, а србски ће успаван и неосвешћен народ бити протеран и расејан свуда  по беломе свету.

Србије више неће бити!

Спасиће се само они пробуђени и освешћени Срби што се буду на време иселили у Русију, где ће поново, по ко зна који пут, основати Нову Србију.

После Петооктобарског државног удара (који су извеле атлантистичке тајне службе), на власт су у Србији дошли атлантистички измећари, вештачки и лажни Срби, чији је једини задатак да посве униште Србију, као и да коначно убију и затру Србство.