Category: All

Верица Стојиљковић: Јабука многобојница


Јабука једносница
Оплођено светло Сунца
Муња округлица
Перунова уверница

У руци девојке
Снажна громовница
И небеског града
Одкључарица

Јабука једносница
Плодно светло Сунца
Знања, здравља
Младости и љубави чуварица!

Милан Миљанић: Боже, колико је лепа!


Боже, гледам колико је лепа,

 срце ми се цепа,

што празног сам џепа.

Шта ћу, то је данас живот мој,

нижи сам слој,

шта да радим, бијем свој бој.

.
Боже, како је мирна као тишина,
а у послу, од брзине, иза ње диже се прашина,
али прашине никад нема, јер ради ко машина.

Боже, штета што више их нема.
уби их мода и крема,
спремајући лица и тела,
њихово срце дрема.

Боже, она је девојка из бајке,
такву ћерку желе све мајке,
и свекрве за снајке.
Боже, она је увек добре воље
и поред ње се свако осећа боље.

Боже, подари јој у животу срећу,
поред синова да има и неку ћерку,
за генерацију следећу да имају мерку,
о девојкама из снова, принцезама старог кова,
да знају шта је вредније него лова.

Боже, она увек сија и кад јој нешто не прија,
њу би тешко могла да превари змија,
зато што зна шта је добро.
Боже, све благослове за њу си побро,
и спустио јој у крило, ех када би их више било,
више момака би се у животу усрећило,
и из ове земље нестало би сивило.
Само када би их више било!

Радица Матушки: Исткала сам љубав


Kао на разбоју ћилими сви цветни
у мени се истка име то вољено,
и за век векова оста извезено,
да чами у болу и гори у чежњи.

И сузе су моје преминуле горке…
O, љубави вечна, тишино и сану,
сунце си пресјајно моме тамном дану,
из груди крваре све ране дубоке.

Али ни кап крви не види зеница,
ока које волим и чији сјај сневам,
ако ли ме сретнеш чућеш како певам,
и пре саме смрти узлетеће птица.

Kа небу високо, ка мору дубоком,
узвишено срећна у несрећи својој,
јер све што ме боли и чини ме твојом,
не мери се срце с тугом и голготом.

Исткала сам љубав у средишту бола,
вене моје нит су вунених додира,
голицају, пеку покори их свила,
вратило је моје бесконачност дола.

Драган Максимовић: Хвала Богу! Прогледасмо!


Хвала Богу! Прогледасмо!

Па видимо шта је свето,

после толко деценија,

под барјаком сви смо ето.

.

Под барјаком у три боје,

скупили се са свих страна,

са истока и запада, са севера и са југа,

брат до брата друг до друга.

.

Да бранимо Православље,

да бранимо Манастире,

да бранимо кућу своју,

Србску Спарту, земљу моју.

.

Очи више нису слепе,

сад видимо ко ђе стоји,

тамо они Милогорци,

овде Срби мили моји.

.

Уз Крст часни и Кандило,

ми чистимо Црну Гору,

родну груду ми Свештамо,

и молимо нашем Богу.

.

Безбожнике да отрезне,

залутале да се врате,

кривим путем што одоше,

правом путу сложни брате.

.

Вас цијела васиона,

кличе браћи са свих страна,

од Русије и Србије,

наше Србске до Јадрана.

.

Сви ко један они кличу,

да светиње ми не дамо,

одговоре шаљемо им,

слажемо се свама тамо.

.

Не дамо ми Свету земљу,

не дамо ми Манастире,

не дамо ми Свеце своје,

прађедовска земља то је.

.

У памет се зато браћо,

што је Павле поручио,

Србин никад није клечо,

ни покорен никад био.

.

У памет се мили роде,

јарам ланце ми скидамо,

дошло време назад нема,

и ми овде и ви тамо.

.

Напред сложно као један,

са тробојком испред себе,

брат до брата ,кум до кума,

син до оца ја до тебе.

.

С Крстом часним у висине,

да се боље тако гледа,

Нека багра Милогорска,

виде да су шљам и беда.

 

Само: Медитације – Дар Дајбога ( 2)


(разјашњење  – транс, ум и његови мождани таласи)

Мождани таласи
Ћелије нашег мозга користе електрицитет да би међусобно комуницирале. Посматрајући скуп електрицитета свих ћелија, уочава се шаблон, по коме цео мозак емитује цикличне импулсе, биоелектричне таласе, мождане таласе. Мождани таласи се могу измерити уређајем који се зове ЕЕГ (електроенцефалограф). У зависности од фреквенције на којој пулсирају таласи, издвојено је пет категорија таласа од којих свака са собом носи специфичне карактеристике.

То су: алфа, бета, гама, тета и делта.

Гама су таласи на јако високим фреквенцијама и постижу се када смо изузетно фокусирани – дакле озбиљан интелектуални рад.

Бета таласи се налазе на фреквенцијама између 14 и 60hz. То је стање будног ума. Већина умова одраслих, у добром делу дана, се налази управо на овим можданим фреквенцијама. Оне нису тако лако подложне хипнозама, афирмацијама, ни медитацијама. Бета се бави логиком, разумом, размишњањем, и делањем.

Алфа таласи се налазе на нижим фреквенцијама, 7-13hz. Ово је стање када се губи осећај са физичким телом. Звукови постају удаљени, безначајнији, као када се зарања у воду. Ово је медитативни ниво свести – транс, као и стање пред  улазак у сан.
У овом стању лакше је радити са умом, остварити веће и позитивније ефекте, издавајући наредбе, или такозване афирмације. Дакле методама уласка у транс се припремате за емитовање пожељних мисли у етер. Нико не може појединцу “испирати мозак”, то је једноставан процес којим можете себе довести у стање, у којем је најпогодније извршавати афирмације (афирмације, или мантре су позитивне мисли зарад самопрограмирања сопствене свести, али и глобалне) и други духовни рад, ради усавршавања свога ума и духа. Све се то затим рефлектује и на физички ниво, на материјални свет. У алфа стање, дакле транс, се улази медитацијом празнине. Што дубље улазимо у алфа стање, ближе смо тета стању, дубокој медитацији.

Тета се налазе на још нижим фреквенцијама од алфа стања, наиме негде између 4 и 7 hz. Емоционална искуства и део подсвести су управо у тети. Дубоке медитације, као што су регресије на прошле животе и астрална путовања су изводљиви у тети. Наравно, постоје методе како доспети у стање тета свести, мада,  базира се слично као и свесно спуштање у алфа стање. Потребно је додуше знатно више стрпљења и искуства.

Делта су најниже фреквенције, стање потпуне несвести. Наиме, дубоки сан, сањарење, кома. Фреквенције су од испод 1 до 4hz.
То су основе медитација. Њихово значење и веза са нашим родом, карактеристике, и научно објашњење, се  савршено уклапа у оно што је истинска духовност.

У првом дели сам писао о медитацијама, шта су заиста, и која је спона основне медитације празнине и одласка у транс, тј. свесног мењања можданих таласа. Ово је основа на коју се калеме следећа три корака, ради достизања пуног ефекта у свакој медитацији. Ови кораци су свесни рад појединца на себи, зарад самоунапређења било ког животног аспекта (физичког, менталног, духовног)

-следи наставак-

Непознати аутор: Молитва Сербони


 “ПОЧУЈ МЕ, КЋЕРИ НЕБЕСКА, СЛАВЉЕНА КРАЉИЦЕ,

ВОЉЕНА ОД БАХАТКИЊА, ТИТАНА И ПЛЕМЕНИТИХ ЉУДИ,

ОСВЕТЛИ СВАКО БИЋЕ У ТАМИ, ТИ БОГИЊО БАКЉОНОШО,

БОЖАНСКА СЕРБОНО,

ТИ КОЈА ПОМАЖЕШ ПОРОДИЉАМА,

А САМА СИ ДЕВИЦА,

ТИ КОЈА ПОМАЖЕШ, ПРИ СВИМ МУКАМА,

ТЕЛЕСНИХ И ДУХОВНИХ,

ТИ КОЈА РАЗРЕШАВАШ МУКА, И

НЕГУЈЕШ БОЛЕСНЕ, НЕУСТРАШИВА ЛОВКИЊО,

СЛАВЉЕНА У ПЕСМАМА САТИРА,

ДАРОВАНА ВЕШТИНОМ БРЗИХ СТРЕЛА,

НОЋНА ЛУТАЛИЦЕ,

ТИ КОЈА ОСВЕТЉАВАШ ПОЉА СНАЖНЕ ФОРМЕ,

УСПРАВНА, НАДАРЕНОГ УМА, СЛАВНА ДУШО,

ТИ КОЈА НЕГУЈЕШ РОД ЉУДСКИ,

 БЕСМРТНА, ЗЕМЉАНА, ПРОПАСТИ ЧУДОВИШНОГ,

НЕЖНА, БЛАГОСЛОВЕНА ГОСПО,

ТИ КОЈА ЖИВИШ У ШУМАМА И

НА БРДИМА, ГОСПОДАРИЦЕ ЈЕЛЕНА,

РАДОСТИ ШУМЕ И ВУКОВА,

БЕСКРАЈНОМ МЛАДОШЋУ,

ВИЛИНСКОМ ЛЕПОТОМ ЦВЕТАШ И СВЕТЛИШ,

О, УНИВЕРЗАЛНА КРАЉИЦЕ,

ТОПЛА, БОЖАНСКА, ПРОМЕНЉИВИ ОБЛИЦИ,

КОСМИЧКЕ МОЋИ СУ ТВОЈЕ,

ТИ БОГИЊО, КОЈА ГАСИШ СВЕ СТРАХОВЕ,

ДОБРОЋУДНЕ НАРАВИ,

САД ЈЕ ВРЕМЕ,

 ОДАЗОВИ СЕ НА НАШЕ МОЛИТВЕ,

ПОШАЉИ ЉУБАВ, МИР И ЗДРАВЉЕ И

ИСЦЕЛИ ОД СВИХ БОЛЕСТИ,

 НЕКА ТВОЈА МИЛОСТ БУДЕ

ВЕЧНО НАД ТВОЈИМ НАРОДОМ.”

 

Драган Симовић:Опроштајна песма последњг ведсрбског ратника


Песникова напомена: постављене слике су изображења

богиње СЕРБОНЕ незнаних ведсрбских уметника.

Без икога и ичега, без Рода и Племена, без браће и сестара, на пропланку ветрова, муња и громова, подно снежних врхова Огњене горе, опкољен одасвуда војскама бесова и звериња у људскоме обличју, Последњи ВедСрбин, смирено, и у стању тиховања, чека да крене на Пут Светлости без повратка.

Свестан да је сам и једини, да је ово његов последњи рат и његова последња битка свију минулих ратова, Последњи ВедСрбин не размишља о пролазности живота на Земљи, већ о браћи и сестрама што га из страха издадоше, потказаше и продадоше, о Роду што се разроди, о Племену што се расплемени, о Србству што се расрби.

А потом, изненада, високо горе

у зелен-плавом и пурпурном небу, понад модрог горја и ветрова, понад свих бесова и звериња, Последњи ВедСрбин, гле, сазерца јасно у сутон вечерњи  Сваргине Ратнике Светлости како се на облацима и ветрима низводе, како опасују Небо и Земљу, и како затварају божански круг око свега што бауља и гамиже Земљом!

 

  1. 09. 2018

Велика Томић: Сербона


Жена из правремена

пуна семена

као њива пуна жита

вијори главу 

попут класја

што победи траву.

Ратница, живота заштитница

плодности свега у природи.

Рука твоја тако вешта

око као у сокола

па устрели ловца Арона

што ти крдо сво побио

али лозу наставио

па нас данас исто бије

то зло семе од Арије.

Остадоше Амазонке

по Србији од Сербонке

Мајке, сестре и невесте

ратнице и заштитнице

заслуженом круном Царице.

У свему те помно следим

стрелом гађам, зло да победим

да нам живот буде бајка

са поносом три имена носим

СрбскаВеликаМајка

Синоћ ово доба


Синоћ ово доба виле поиграше,

виле поиграше, Марка проведоше.

Марко мајку зове: “Одкуп’ мене, мајко!“

Пита њега мајка: “Какав одкуп, Марко?“

Одговара Марко: “Десну руку, мајко.“

“Не дам богме, Марко! Не дам, богме, Марко!“

.

Синоћ ово доба виле поиграше,

виле поиграше, Марка проведоше.

Марко баба зове: “Одкуп’ мене, бабо!“

Пита њега бабо: “Какав одкуп, Марко?“

Одговара Марко: “Мале пушке, бабо.“

“Не дам богме, Марко! Не дам, богме, Марко!“

.
Синоћ ово доба виле поиграше,

виле поиграше, Марка проведоше.

Марко брата зове: “Одкуп’ мене, брале!“

Пита њега брале: “Какав одкуп, Марко?“

Одговара Марко: “Бритку сабљу, брале.“

“Не дам богме, Марко! Не дам, богме, Марко!“

.

Синоћ ово доба виле поиграше,

виле поиграше, Марка проведоше.

Марко љубу зове: “Одкуп’ мене, љубо!“

Пита њега љуба: “Какав одкуп, Марко?“

Одговара Марко: “Русу косу, љубо.“

“Не дам богме, Марко! Не дам, богме, Марко!“

.

Синоћ ово доба виле поиграше,

виле поиграше, Марка проведоше.

Марко сеју зове: “Одкуп’ мене, сејо!“

Пита њега сеја: “Какав одкуп, Марко?“

Одговара Марко: “Чарне очо, сејо.“

“Узми, брате Марко! Узми, брате, Марко!“.

.

Казивач: Руменка Главоњић, Горачићи (Баладе)

“Драгачевке, изворне народне песме“

Сакупио: Ника – Никола Стојић, Гуча

БОГИЊА СЕРБОНА


Највећа богиња античког света,

од оца Дива и мајке Лета,

богиња ноћи, жена и рађања,

животиња и свег растиња,

Кева – Ева – Бабица,

Богиња мајка, велика МА,

носи знамен,

крст са 4 млада месеца! В.С.

Сербона – највећа богиња античког света, најширих надлежности! Слављена код Грка и Римљана а највише код Срба.

Сваки од народа ју је славио под посебним, својим именом.

У античко време, сваки од великих богова имао је своју пратиљу женског пола, која је била његова пареда, тј. упоредно божанство, Реч пареда је из сербо-рашког језика и употребљавана је и код других народа.

Бог Сербон као један од врховних богова код Срба – божанство заштитник – имао је богињу пареду, под именом Сербона.  Овај божански пар, представљао је главна обележја дана и ноћи.  Сербон је представљао Сунце, а Сербона Месец.

Отац Сербоне је био Див (на грчком Диос, односно Зеус), а мајка богиња Лето (Лада).

Лето је родила Сербону и Аполона. Као место рођења дато је острво Делос. Богиња Лето је у Италији добила име Латона, и по њој су Латини добили своје име. У старом Латиуму, један град је носио Сербоново/ Сербонино име.

Главна улога богиње Сербоне јесте заштита живота и плодности у свега у природи и зато је народ призивао именом Мајке, Бабице, Дадиље. Господарила је ловцима и ловом на дивље животиње.

Богиња је имала и краће име — МА, од Велика Мајка.

Њено обележје је кст са 4С, што су 4 млада месеца – симбол њене свемирске улоге /(неки извори кажу овако).
Тај Сербонин знак остао је главно обележје србског грба.

Цео доњи део тела јој је издељен на зоне, у којима су представљене разне животиње и инсекти.
Због њене вишеструке улоге, понегде је представљена са три главе, од које је свака била глава неке од животиња.

Често је представљана са луком и стрелама. Изнад чела имала је обично симбол месеца, или је њена одежда била украшена крстом са 4 млада месеца. Млад месец је симбол плодности.

Као богиња плодности и богиња мајка, у Фригији је називана  КЕВОМ, чија су кола вукли лавови. (ми још кажемо кева,у жаргону, тј Сербона је та кева- отуда и прва жена ЕВА, скраћено од КЕВА)

Најстарији кип Сербоне који је досад нађен направљен је од печене глине и потиче из Подунавља из трећег миленијума пре Христа. Артур Еванс је нашао на Криту један њен кип, који као и њен паредо има два лава и потиче из другог миленијума пре Христа а најпознатији и најочуванији храм Сербоне био је Ефес у Малој Азији, одакле је преузет и пренет у Рим.

У Ефесу, обред Сербоне је обављан по старом сербо-рашком обичају, без примеса грчких обреда.
При храму у Ефесу, као и при другим њеним храмовима у Малој Азији, имала је велики број свештеница које су се називале МАзонке, тј свештенице богиње МА, ( Грци су додали префикс „А“- Амазонке).

 – изводи из већег броја текстова разноликих извора –  Википедија – Завештање предака – Весна Радојловић, и …..