Када бих умела да препознам место настанка,
ту нит која ме повезује са Богом,
можда бих тада знала куда и где са собом.
Ако би се десило да на време схватим
чиме и како грех треба да отплатим,
било би ми јасније и оно дубоко,
у мени скривено, најстрасније –
Одакле долази, куда иде
Душа да освести све што очи виде.
Све би лакше било у овом времену
да ја не желим коренску промену,
генетског кода потпуну измену.
Доста ми је више бескрајних страдања.
Мада, како пролази време,
изгубљена су ми сва надања.
Чини ми се, непрестано ходам
за површном и тренутном славом,
па кажем себи – Девојко, стани,
Мисли мало главом!
Ти желиш да будеш
оно што си требала бити.
Не треба туђе перје тебе да кити.
Исткај рухо својим рукама
од сопствених небеских нити.
Склопи очи!
Помоли се!
Видећеш шта ће бити!
Само лагано.
Немој срце превише да се осоколи.
Ако паднеш са висине,
нека те бар мање боли.
Једно је сигурно –
Господ ће те научити како се уистину воли.
Кроз лекције, кроз задатке
и нестварне мисли слатке,
ти се труди и добро у себи
непрестано дете буди.
Зар није написано да будемо људи?
Тиме се води,
а Вишњи ће из паклене замке да те ослободи.
Радује се и Он
када се мртав човек поново роди.

Гото: Фб страница – Мy Purple Lovers