Category: All
Само: О Бујну и Хипербореји
Древне везе словенске вере и ведизма – 2
Као што је речено, постоји спона између хетитских и словенских митова. Једна од њих је о Тешуб-Тархуб богу, или првобитно Тару, који као бог временских прилика и громова се жени Сунцем, богињом Арином, коју су Хетити још називали Мајком. Пре свега је она ипак Сунце. Заједно њих двоје у светој заједници, браку, подају земаљску власт краљевима. Такође је занимљиво да име бога Тару у основи Тар, значи, победник, онај који побеђује, осваја. Онај који сатире непријатеља.
Тар-тарити-сатирати. Видимо да и тако древно божанство које наизглед нема везе са нашим родом, ипак можемо именовати на нашем језику.
Овај мит, о спони неба (грома) и сунца кроз божанства мушког и женског аспекта се очувао код Балтичких народа и Словена. Вероватно су први преузели ове митове од Словена.
У словенској верзији су та два божанства Перун (балтички Перкунас) и Зорја(Зора), богиња јутарњег Сунца, звезда Даница.
Она је и Перунова жена која га прати у ратним походима. Она према легенди живи на острву Бујан-Хипербореја
Бујан је митолошко, рајско острво на које одлазе умрли, али само они најславнији и најбољи из Словенскога рода. Од Бујна, вуче име и острво Рујан, које је Словенима био попут данашњег Хришћанског Ватикана или Свете Горе.
Бујан има сличности и са другим сличним митолошким местима. Као што је Хипербореја, или келтски(ирски) Tír na nÓg(земља вечне младости). Заправо су ова острва духовни центри, и места где душе одлазе након смрти, тј. само душе одабране од Богова. У том случају би и Валхала била слична Бујну, мада је то више Тула. Германски назив за острво и духовни центар сличан Бујну.
Хипербореја је представљена као и митска прадомовина Словена која је, по предању, станиште Сунчаног бога. Бујан је такође станиште богова, пре свега Зоре(сунчане богиње) и Дајбога(такође сунчаног бога, који се уз то сматра и праоцем Срба) .
Хипербореја је и за словенске и за германске народе одувек представљала имагинарни духовни центар. Грчка митологија спомиње Хипербореју као земљу која се налази на крајњем Северу. Северно од северног ветра(Бореуса), земљу у којој борави бог Сунца- Аполон. Хомер смешта Хипербореју на територије данашње Бугарске-Србије-Румуније(Дакија-Тракија). Пиндар је смешта уз Дунав и данашње Карпате. Многе друге су још постојале теорије од Балкана до Британије и Арктика. Како год схватали Хипербореју, значај који јој се придаје у словенском ведизму је неизмеран.
Владан Пантелић: Богиња Цијевна
Срео сам Цијевну као што се дева лепојка среће
У мени су затитрале све реке и сва језера света
И заталасали се сви водеани испод божије капе
У трену у груду и оку пробуди се чуђење детета
.
Гледајући жестоке чисте зелене ћудљиве таласе
Осетих да се одваја из мог сушта богиња жена
Изађе из срца са цветом у пунђи сунцем у очима
Очи у очи – опчињава моћ мир сјај и лепота њена
.
У свакој жени осећам снагу и видим Цијевну…
У чистим и бљештавим каменчићима моје реке
Видим сјајне драгуље особина моје прабабе мајке
Сестре драге љубне и друуге – родбински далеке
.
Цијевна је река чисте лепоте и крајности ћуди
Тече кроз кањон таласима који живо навиру
И између камених ћувика изнад којих лете птице
Колико песми у њеном жубору и опасном хуку!
.
Тихујем на стени – у тиху се моја Нирванија буди
Листићи реалности до врха неба – сећања извиру
Цијевна и моја душа – то су две божанске лепотице
И ти зарони у ледну Цијевну – то лечи сваку муку!
Драган Симовић: Не трагај за Истином, јер ти већ јеси – Истина!
Ко је Истина и где се скрива Истина?
Истина је Бог скривен у твојему срцу!
Истину никада не тражи у спољноме свету, у материјалним чињеницама и доказима, јер тамо и нема никакве Истине.
Отуда су снови, визије и машта битнији од свих материјалних доказа и чињеница.
Шта су снови и визије, и, шта је машта?
То су твоја несвесна и неосвешћена Знања из самог Суштаства Живота и Стварања.
То је Оно Што Знаш, а не знаш да знаш!
Више веруј сновима и машти, него свим материјалним доказима и чињеницама белосветских повесничара и знанственика.
Зађи с ону страну званичне Повести и Повеснице, па ћеш угледати и препознати Истину!
Не трагај за Истином, јер ти већ јеси – Истина!
ДЕТИНЦИ И ОБИЧАЈ ВЕЗИВАЊА

По нашим старим, претхришћанским, веровањима пред Божић имамо неколико битнијих празника који сви заједно припадају циклусу божићних или коледарских празника. Детинци се славе 1.12. – три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, пре изласка сунца, одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају поклоне (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени.
Ово везивање има вишеструку улогу, а податак на који најчешће можемо да наиђемо је да чин везивања има за циљ стварање чвршћих веза између родитеља и деце. То је тачно, међутим, везивање само по себи има много дубљу улогу. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Овај празник (као и Материце и Оци) води порекло из времена пре примања хришћанства. Магично везивање познато је у свим крајевима у којима живе Срби. Аналогно практичном везивању и одвезивању, магичним се уклањају препреке и опасности и штити се унапред од истих злих сила. Везивање се није вршило само на ова три празника, било је широко распрострањено и примењивало се у најразличитијим ситуацијама. Познато су разна везивања у време око божићних празника, о томе можемо прочитати у „Српском митолошком речнику“:
„У Шумадији женскиње увече завезује своје изувене чарапе и скинуту сукњу да тако преноће, јер ноћу долазе авети и траже оно што се дању носило; када се изгуби стока у планини, завезују се вериге, да би се завезале чељусти зверовима;
на Бадње вече чобани пред спавање завезују своју обућу, да им преко лета стока буде на окупу, да се не растура; крпу судоперу, којом се опрало посуђе од масноће покладне вечере, однесе жена жмурећи у воћњак, завеже је о грану воћке и изговори:
„Везујем јастребу кљун, канџе и очи да не хвата пилиће.“
Уочи Божића везују се кашике и тако се везане држе три дана, да би се птицама грабљивицама завезали кљунови и канџе. Када се биљка расађује, длаком јој се завеже корен, да би се примила. Ако опада коса на глави, оба се палца на ногама завежу, па коса неће опадати. Ако жена не жели да рађа, завеже мужевљев учкур у онолико чворова за колико година не жели да роди. Када муж и жена немају деце онда жена оде бајалици да јој завеже чаробне чворове, које жена носи до порођаја. Болесник од астме оде на раскрсницу, па му се концем измере дужина и ширина и конац се завеже уз изговор: „Ја завезах крајчицу (астму) на овај конац.“ Кад иде крв из носа, ишчупа се длака из главе, завеже и закопа у земљу. Конац или крпица узета са болесникова одела везује се за сеновито дрво или за она која су у близини култних места, да би болесник оздравио.
Када девојка пође на венчање, она завеже врпцу у чвор на десној чарапи и, док је тако буде носила, неће затруднети, а када чвор одвеже, онда ће остати у другом стању. Црвени конац везује се малој деци око леве руке, да се не би урекла. На Ђурђевдан (Јариловдан) везује се деци црвени конац око врата против болести. Ако трудна жена жели да посети кућу где је неко преминуо, завеже мали прст десне руке црним концем, да би заштитила дете у утроби. Разведена жена завеже конац у неколико чворова, па га веже болеснику око врата, да би га оставила грозница.
Магијско завезивање примењује се и у тежњи да се купљено говедо веже за своју корист. Тако и рој пчела, млада за младожењу, итд. Девојка не сме имати на себи више од три завеска, јер се неће (или ће се тешко) удати. Невеста пред полазак на венчање одреши све завеске и чворове на себи, да би лако рађала. и на младожењином коњу не сме бити ништа завезано; Када муж и жена немају деце, гледају одећу у којој су се венчавали, да ли је неко злонамеран нешто завезао на њој, па завеске одвезују. На месту на коме се невеста порађа не сме бити ништа завезано – када се породиља тешко порађа, онда се на њој и на њеном мужу одреше сви чворови и завесци.
Обредним везивањем и одвезивањем посвећена су три дана у години: Детинци, Материце и Оци (Очеви), који падају у трећој, другој и првој недељи пред Божић, управо у дане пред крај старе (соларне) године.“
Само: Ветар
Ветар носи песак, на све стране света.
Диже се прашина, мути се вид,
но још увек видим, како стоји зид.
Видиш ли и ти, да ли и теби смета?
.
У даљини тутњи олуја коби,
и носи песак што све меље.
Колена клецају, свет је без жеље.
Да ли је и теби, снага на проби?
.
Ветар носи песак, још јаче са истока,
наноси талог, прљавштине и смећа.
Зараза је све већа и већа.
Да ли и тебе, пробада жаока?
.
У олуји се пак и шапат ори,
шапат, дозив, поклич светла.
Шири се свим куцима неба и тла.
Хоће ли и дух твој, да се избори?
ПЕСМА ЛАЖОВУ – Владимир Шибалић

О, бедни, и ништавни људи,
Драгош КАЛАЈИЋ – „Устајте на десну ногу“
,,Неопходно је додати да је немањићко упутство почивало и на српској те словенској паганској традицији. Према Српском митолошком речнику (издање „Нолит“ Београд, 1970) лева страна је „слабија, назадна и несрећна“ а десна је „јача, напредна и срећна“.
Лево је свет смрти а десно је свет живота. У неким српским крајевима још истрајава обичај путника да се на раскрсници прекрсте три пута те пљуну на леву страну, где се купе вештице и ђаволи. У питању је средство беле магије којим се одбијају коби, демонске силе и несреће са левице.
Истом поретку припадају и многи други обичаји, од сипања вина десном руком (јер лева нагони на опијање) преко забране храњења детета левом руком (јер привлачи болештине и слабости), до свадбеног ритуала, где се на венчање полази и у младожењину кућу ступа десном ногом.
Зато и дан-данас, када видимо зловољна, свадљива или поремећена човека кажемо да је „устао на леву ногу“.
Раскриливши поглед широм континента индо-европских култура, опазићемо да је изложени симболизам левице и деснице универзално распрострањен.
У латинском језику реч десно (деxтер) је синоним „срећног“, „ повољног“, „доброг“, „честитог“ „исправног“, те „праведног“ док лево (синистер) означава све супротно, дакле „несрећно“, „неповољно“, „зло“, „искварено“, „погрешно“ и „кобно“.,,
Коментар Татјане Кришков: ЗМАЈ – СИМБОЛ ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА
Саша МИЋКОВИЋ: СРПСКА КУГА
Посматрам ову непролазну беду;
Децу што за ноћ свисну и оседе,
А тек сам један у том људореду,
Чије визије пред недаћом бледе!
.
Немоћни старци кору хлеба једу,
Сирочићима болест косу преде,
Док нам владари у млеку и меду,
А уврх софре посланици седе!
.
Немоћ је мера пролазности људи,
Духовна беда још снажније суди,
Те грамзивости садашњег Човека,
.
И сва богатства вандала, владара,
Суд Православни лагано разара;
Разједа куга – лије бола река!
.
Крагујевац, 19.12.2017.
Коментар Виле Златоусте на КРАЂУ СРБСКЕ БЕЛЕ ДЕЦЕ: СВЕ ОВЕ ЛАЖИ ДА СЕ ПРЕСЕКУ!

Свака част Вилењаче, јежим се док читам ову истину, стаћемо уз њу (професора Милу Алечковић) нашим мислима и осећањима да се победи ова неправда, нећемо бити равнодушни; ово је за наш опстанак битно, и волела бих да се многи подигну, побуне и да се рашчисте све ове прљавштине наталожене, мислим да то свако од нас и ради.
Прво се деца одвоје у школама од своје душе, па убацују се мисли и следи испирање и тупа успаваност телевизијом и осталим медијима, где долази до разарања породице, где више нико не може ни са ким; свако се повлачи сам са собом а долазе и закони још над нама који су потуљени; само да нас одвоје и раставе прво од себе, па онда од својих ближњих. И, невидљиви су успели, потуљено. Људи збуњени, не знају где су, шта су, шта их је снашло. Нису ни били свесни успаваности у којој су живели и коју су подржавали, јер су мислили да тако треба.
Мислим да је доста било. Ове лажи све да се пресеку и Србска породица у Духовности и Душа поново да се обједини и стане као једно, а то могу само наши митови, и наше прасећање да поново оживи у свима нама!Породица је битна, и на томе се одавно ради да се одвоји и успава србски ген који треба и мора да узраста у Знању Оца Небеског, у чистоти, да би јасно деловао у Будности и био господар Вечности Безкраја.
Будност и Јасност сваку обману и варку истог трена поништава. Ето, то су Бели Срби, они који бране и лете Високо. Без њих не би било летова; то су крилате Божанске Душе, које се вину у Творчеве висине и спусте нам дарове истине.








Кроз многе културе говори се да постоје ЧЕТИРИ ЕЛЕМЕНТА, или принципа:
вода, ватра, ваздух и земља.
Сви ови елементи су интегрални делови материје, физичког универзума, а и људског тела.
Успостављањем баланса између ових елемената или енергија, остварује се физичко и психичко здравље.
Све у физичком свету се посматра комбинацијом четири принципа квалитета:
вруће, хладно, сухо и влажно.
Даље, та четири принципа стварају живот, али само заједно са врхунским петим елементом, или животном силом коју називамо ДУХОМ, ЕТЕРОМ ИЛИ ПРАНОМ.
И сад, можда ће ово за неке бити ново, ЗМАЈ то је симбол четири елемента.
Канџама се држи за ЗЕМЉУ.
Има крила да лети кроз ЗРАК.
Има крљушти да иде кроз ВОДУ.
И бљује ВАТРУ.
(Татјана Кришков на изложби својих слика, негде у Америци.)