Да вас видим поклонио бих се,

Да вас чујем слушао бих вас,

Јер ви сте обновитељи нације наше,

 Ви сте душа народа српскога!

.

 Мач је бритак одраз види,

И кубура за појасом је напета,

Топ што са другог брда вири,

Спрема паљбу, артиљерија.

.

Поглед хладан оштро погађа,

А војничка брада реже,

Стратегија се једна развија,

 Сачувати праве или пропасти као нација.

.

Талас бомби одјекивао је,

Црном Гором и Србијом,

Тресле су се горе и низије,

Само дух словенски све ратове је добио.

.

Наш тај простор планински,

Зову још и веригама,

Зар ми нисмо тај силни народ,

Што све држи под својим рукама.

.

Босна драга увек била,

Србин тамо влада и даље,

И кад беше окупација сива,

Србин онда на ноге устаје.

23.12.17

ВИЛЕЊАКОВА ИСТИНА

О НАМА,

СРБСКИМ МУЖЕВИМА,

КОЈА ЈЕ ДУГО ЧЕКАЛА

ДА ИЗИЂЕ

НА ВИДЕЛО ДАНА!

 

 

Нас, Србе, одасвуда прогоне и, нека нас прогоне!

Нека нас прогоне кад смо млитави, шунтави, блентави, метиљави и килави.

Сви смо ми, србски мужеви, постали килави радовани, како рече мој пријатељ Владан Пантелић.

Више су наше жене мужеви и ратници, него ми, србски мужеви – килави радовани!

Толико смо јадни и бедни, толико килави, метиљави и страшљиви, да из тог јада, очаја и лудила, да из те своје неспособности, млитавости и килавости,  на своје жене ударамо (јер смо само пред својим женама силни и дрчни!), бијемо их, понижавамо, малтретирамо и убијамо, а пред туђином, гле! бивамо мањи од мишева.

У свим нашим медијима пуне су црне хронике непочинстава, злочина и грозота србских мужева – килавих радована!

Постали смо најгрознији и најодрватнији у васцеломе свету.

Не наше, србске жене (које су, за разлику од нас, србских мужева, часне, дичне и храбре!), већ управо ми, србски мужеви – килави радовани!

Овај нараштај нас, србских мужева, постао је најгрознија карикатура негдањих србских мужева – неустрашивих, часних и дичних ратника истине и светлости.

Прогоне нас из свих бивших југо-република, из свих земаља у ужем и широм окружењу, и, нека нас прогоне кад смо такви – вас никакви, кад смо сви до једнога килави радовани, кад смо терет и Богу и Васељени!

Стидим се и срамим што смо такви, што сам и ја заједно с вама такав, што смо рођени од зла оца и још горе мајке, што смо килави радовани, што смо јадовићи и никоговићи.

Од стида и срама не смем ни себе у огледалу да погледам, јер знам да ћу тамо, у огледалу, угледати још једног килавог радована којега презире и Бог и Васељена.

И сам се све чешће чудим и питам: што нас, овакве какви јесмо – нечовечне, грозоморне, страшљиве, погане и килаве – још увек држи и трпи наш Творац Свемогући, кад Мидгард-земља није предвиђена за килаве радоване?!

 

 

 

 

Не лупајте главу о томе,

шта други људи,

шта други народи мисле о вама!

Они уопште нису битни!

Битни су ваши богови,

и битно је шта ваши богови мисле о вама.

Рачуне за свој живот нећете полагати ни људима ни народима,

већ својим боговима, већ Духу Стварања и Васељени.

Нека људи и народи мисле о вама што им је воља,

а ви следите свој унутарњи глас

и слушајте своје срце!

Не трошите живот и енергију

лупајући главу о томе,

шта ће неко

мислити или рећи о вама!

 

 

Има нас доста

што смо залутали у свет,

и што смо душе своје

разболели у свету,

и што ћемо,

с песмом на уснама,

отићи из света,

да се,

никада више,

овамо,

не вратимо!

 

 

Већ вековима,

и кроз многе животе,

сневам о једној љубави

која се вечно

и безусловно даје,

а не очекује ништа,

не тражи ништа,

не пита ништа,

нити условљава иког.

Из те љубави,

гле!

рођене су

све потоње љубави.

Ово је прича о древним православним знањима наших дедова. Немојте да вас збуњује реч православно, јер смо већ утврдили да је ово старо знање углављено по сили прилика у религију. Ако погледате само мало пажљивије, биће јасно да је на делу у религији интеграција бивших православних комплетних знања, такозваних паганских и саме религије. Да поновимо још једном, само ми, Руси, Бугари и Македонци, што ће рећи ми и Руси, смо православни, а сви остали народи себе зову правоверним или ортодоксним. (Више о томе у емисији Римска фантазија)

Говоримо о, преимућству  и првенству дубоких духовних знања која смо поседовали, све док их се нисмо полако, временом одрекли.
Познато је да постоје Древноегипатска Књига Мртвих и Тибетанска књига мртвих. Можемо “Древнегипатску књигу мртвих” назвати “Древноегипатска књига за мртве”, за оне који не разумеју устројство  Космоса. То је почетни ниво разумевања, дечји, у односу на знања која су имали наши дедови. За то знање нису потребни посебни кључеви за разумевање и дешифровање као ко поменутих књига Египта и Тибета.

Постоји “Славјанска књига смрти”. Није она писана давно нити је извучена негде из нафталина, већ је сакупљено на једно место наше прастаро знање о устројству свемира, функционисању живота и смрти. На основу тог знања, данас постоје и поменуте књиге и разна духовна учења. Нећемо та учења називати лажним, али непотпуним и неодговарајући стварности – апсолутно.

Настала су на основу наших које смо заборавили, данас се смејући мудрости традиција народа из кога смо изникли. Трагично је да се данас на мудрост традиција, обичаја и риитуала посматра са подсмехом и нечем давно превазиђеном, неодоговарујуће данашњом моделу живота.

Са друге стране, данашњи модел живота је крајње деградирајући за човека, норме које смо усвојили су супротне нормама наших дедова, И постајемо као животиње које мисле само на храну и секс, а води нас тежња ка новцу који нам то омогућује.

Наравно, племенитост, част и дух, а пре свега знање о најважнијем, одсуствују из наших живота, као и из наше свести.

Да почнемо са тиме како су наши стари видели устројство и настанак Универзума.
Универзум је по својој структури и организацији изузетно компликован. Али сва предања словенских народа кажу да свему у нашем Универзуму постоји један извор, који укључује сву замисливу и незамисливу разноврсност других Светова.

У савременој терминологији то се назива “Апсолут”, а стари Словени су га звали РА-М-ХА –  извор Нове реалности, у коју се манифестовао из претходне (Старе) реалности, као резултат рођења обједињеног моћног енергетског набоја свих мислећих система старе структуре. Тај набој је импулсиван, почетна тачка развоја нових светова, универзума, нових планетарних система, нових цивилизација.

У почетку у новој реалности, формирано је Супервелико апсолутно Нешто (материјални облак енергије, која је у свом изворном облику хаотична, то је материјал за рад светлосне енергије Ра-М-ХА). Затим се од РА-М-ХА излио Велики Поток духовних светоносних искри (Дух, Атма, искра Инглије, Жива светлост, Честица Индивидуални) који је гурао пред собом измаглицу материје, лишену до тога Божанске Светлости. Што је даље одлазила Првобитна Жива Светлост, то су мање јарке биле духовне искре.

Енергија светлости, појавивши се из старе реалности, је животородна и носила је у себи информације о облицима живота из старе реалности. Ушавши у нови Свет, енергија Светла предавала је знања о структури и облицима живота. Део Првобитне Живе Светлости, која, изливши се у низине и дубине и тамо се са тамом и измаглицом измешавши, формирала је Првобитно Сијање, од којег су наш Универзум и Универзуми, који се налазе изнад, рођени.

Али свуда, и на врховима, и у низинама, као река плава, текла је река Живог Светла, са маглом се не мешајући, названа Златни Пут. Првобитно Животородно Светло сједињује мноштво Реалности, повезаних са тако названим Великим Дрветом Светова, листовима који се јављају као различити Светови и Реалности.

Када се у Новој Вечности разлио Првобитни Живот – порађајући Светлост, и рођени били разноразни Универзуми и Реалности, они су формирали Светове Јав, Нав и Прав. и што су се ближе Првобитном Извору Светлости налазили они у различитим сијајућим Световима, то су са више димензија они били испуњенији.

Свет Прав – састоји се из Универзума и Реалности, који се налазе најближе Првобитном Извору Светла (у енергоинформационом смислу, као што и сваки од Светова и Јав и Прав и Нав заузимају цео обим наше реалности).

Свет Јав – он је четродимензионални Свет људи и живих бића.
Окружујући нас, Свет Јав –  Свет жутих Звезда и Сунчаних Система,  је само зрно песка у бесконачном Универзуму. Раме уз раме са њима постоје Звезде и Сунца, бела, плава, љубичаста, розе, зелена и других боја, нашим чулима несхватљива. Бесконачан им је број, али су сви они ништа пред другим Световима, изван нашег Универзума лежећим.

Свет Нав- (види појам астрални и ментални) укључује вишедимензионалније Универзуме и Реалности, него Свет Јав. У почетку је Нав био јединствен, али због сталне супротности Сила Светла и Таме – сви Тамни Светови Нав су били одвојени од Светлих Светова.
Сва предања славјанских народа о стварању света, говоре о томе, да је видљива нама материја (Јав) била створена последња. На почетку, као што смо видели, изнад су створени Светови Прав (светови Богова), затим су распоређени Светови Нав, а затим наши физички Светови. И ако је Свет Људи четвородимензионалан (три димензије простора и једна димензија времена), то Светови, који су распоређени на Златном Путу, имају следећи број димензија:

Свет Лега – 16

Свет Арлега – 256

Светови Арана – 65536

а даље иду још вишедимензионалнији Светови:

Светови Сијања

Свет Нирване и тако до Светова Прав.

До образовања Светова Јав, били су само Светови Прав и Небески Светови Нав. Светли Нав – зове се Слав, а још га зову Плава земља и Сварга Небеска, и тамни Нав — Пакао (такође, треба да се схвати да је Јав нехетероген, и такође је подељен и на различите области и у њему такође постоји структура намењена за чишћење – Пакао).

Сада су за нас Светови Нав само “Земља снова”. Они остају доступни за перцепцију неким људима и данас, али немају сви за то потребну духовну чистоћу. Повремено у посебним послатим им сновима, спавачи виде у сну тај Свет, осветљен плавом светлошћу (Слав) и да нема привлачности земље, душа се не би вратила са тог светог путовања. Неки виде у сну само улаз у “Плаву земљу” у облику тунела. Такви људи када се пробуде, памте посебну, непознато одакле долазећу, светлост, али извор светлости им није јасан. И само мали број душа људи, живећих на земљи, могу намерно да учествују у животу Света Слав, носећи одатле нејасне успомене.

Међутим, у несвесности или у стању дубоког сна, чега се при буђењу ми уопште не сећамо, људи тамо бивају чешће него што  мисле.
Густина или разређеност материја различитих Светова,  је само наша људска перцепција.

 У Свету Јав (физичком) постоје тако згуснути Светови, у поређењу са којима је густина наше земаљске материје веома занемарљива. И сви ови Светови су насељени, чула живих бића тамо су такође прилагођена на животну средину као овде наша. У сваком свету живећа тамо бића сматрају “постојећим” – само свој Свет, а сви лежећи иза предела њихове способности да виде, изгледају им непостојећи и апстрактни. Али поред Света Јав, како је већ поменуто, постоје и Виши Светови и Нав и Прав, и речима нашег ограниченог језика немогуће је правилно описати устројство свих ових виших Светова.

Живот у свим световима развија се циклично по спирали, и у сваком од великих циклуса, као и у многим малим (свака мала спирала врти се око веће) понављају се сличности једног истог догађаја. Формирање Света се одвија, као спирала око унутрашње духовне тачке, којој она тежи. Циклуси и понављање времена – су исти, али не и једнаки и прошлост се никада не враћа поново. Интеракција галаксија и других објеката у Свемиру изузетно је тешка.                                                                                    Током тога стално се дешава претакање више танких енергија у гушће, и обрнуто.

Свака планета, звезда, сунце, има своје двојнике у другим реалностима (у Јаву, Праву, Наву). И видљив наш Свет згуснуте материје је само сенка од других Светова, образованих не из материјалних атома, већ од честица суптилне енергије.
Смрт старог и рођење новог у Универзуму присутствује стално.
То његово кретање омогућава му да постоји.

Извод транскрипта емисије „Древник“ –  Преносиво наслеђе-Радио Сербона

 

Древне везе словенске вере и ведизма – 2

 

Као што је речено, постоји спона између хетитских и словенских митова. Једна од њих је о Тешуб-Тархуб богу, или првобитно Тару, који као бог временских прилика и громова се жени Сунцем, богињом Арином, коју су Хетити још називали Мајком. Пре свега је она ипак Сунце. Заједно њих двоје у светој заједници, браку, подају земаљску власт краљевима. Такође је занимљиво да име бога Тару у основи Тар, значи, победник, онај који побеђује, осваја. Онај који сатире непријатеља.

Тар-тарити-сатирати. Видимо да и тако древно божанство које наизглед нема везе са нашим родом, ипак можемо именовати на нашем језику.

Овај мит, о спони неба (грома) и сунца кроз божанства мушког и женског аспекта се очувао код Балтичких народа и Словена. Вероватно су први преузели ове митове од Словена.

У словенској верзији су та два божанства Перун (балтички Перкунас) и Зорја(Зора), богиња јутарњег Сунца, звезда Даница.

Она је и Перунова жена која га прати у ратним походима. Она према легенди живи на острву Бујан-Хипербореја

Бујан је митолошко, рајско острво на које одлазе умрли, али само они најславнији и најбољи из Словенскога рода. Од Бујна, вуче име и острво Рујан, које је Словенима био попут данашњег Хришћанског Ватикана или Свете Горе.

Бујан има сличности и са другим сличним митолошким местима. Као што је Хипербореја, или келтски(ирски) Tír na nÓg(земља вечне младости).  Заправо су ова острва духовни центри, и места где душе одлазе након смрти, тј. само душе одабране од Богова. У том случају би и Валхала била слична Бујну, мада је то више Тула. Германски назив за острво и духовни центар сличан Бујну.

Хипербореја је представљена као и митска прадомовина Словена која је,  по предању,  станиште Сунчаног бога. Бујан је такође станиште богова, пре свега Зоре(сунчане богиње) и Дајбога(такође сунчаног бога, који се уз то сматра и праоцем Срба) .
Хипербореја је и за словенске и за германске народе одувек представљала имагинарни духовни центар. Грчка митологија спомиње Хипербореју као земљу која се налази на крајњем Северу. Северно од северног ветра(Бореуса), земљу у којој борави бог Сунца- Аполон. Хомер смешта Хипербореју на територије данашње Бугарске-Србије-Румуније(Дакија-Тракија). Пиндар је смешта уз Дунав и данашње Карпате. Многе друге су још постојале теорије од Балкана до Британије и Арктика. Како год схватали Хипербореју, значај који јој се придаје у словенском ведизму је неизмеран.