Родномверном Драгану Симовићу

Род нема име и презиме твоје

 

Да ли вила вилењака зове

Роду нашем слова пишем

А снове сам у прошлост завила

Гледам к небу праскозорје мили

Ал то име зове моје биће

Невен бојом омирише зоре

Сија сунце ливадама звони

И где зрачак

Мирисом багрема

Омами ме залеђеним кодим

Ветрови на путу мрсе боје

Има моја боја драганог невена

Ћарлија пролећем увек у исто време

 

 

Људи већ одавно нису личности, а одскора нису ни персоне, но обична безлична и безоблична маса свачега и ничега.

Када бисмо сабрали свеколику интелигинцију људскога рода, те поделили са бројем житеља на планети, просек би интелигинције човечанства био у равни једног дебила.

Такав просек свеукупне човечанске интелигенције са оваквом – космичком – техником и технологијом, уз најмсртонисније оруђе и оружје, мора у сваком пробуђеном и освешћеном човеку (а такви су у овом времену једва приметна мањина) да изазове стрепњу, зебњу, страх и ужас.

Свеопшти и свеуништавајући рат, таме и зла, могао би да отпочне у сваком тренутку и, не би трајао дуже од неколико тренутака.

После тих неколико тренутака, ничега више не би било.

Да ли ће до тога доћи, то одвећ не зависи људи, будући да су људи само једна безлична и безоблична маса свачега и ничега – без ума, душе, духа и свести. 

Нама преостаје само она праискона нада – не знам да ли и вера! – да ће Светле Силе из Вишњих светова преузети нашу судбину, као и судбину планете, у своје руке!

 

 

О, Створитељу,

Ти, што си нам и Отац и Мајка,

Ти, што си Извор Живота,

када ме будеш спремао за један будући живот,

опреми ме и пошаљи

у свет посве различит од свих знаних светова,

у свет где вечно царују Љубав,

Лепота и Доброта,

у свет где нема злобе,

пакости, мржње и зла,

и где сви људи,

словесни и сушти,

љубе,

узносе

и спашавају

једни друге.

Створитељу,

о, мој Створитељу,

много је туге,

патње и боли,

много је грозота,

чемера и јада у овоме свету

у којему, гле!

никада

не нађох свој дом.

(Песма узлетица Мансанмана Оствареног)

 

 

Данас наш Род виси разапет наглавачке
Свети Род Прасрбаља Звезданих Аријеваца
Хиперборејаца и Сваргиних Даријеваца
Лепенаца Винчанаца Динараца и иних
Проширених кроз васцелу земљину куглу

 

Ја – некад обешењак добровољно заробљен
Од сила Мрака и ратника не-свести
И Специјалац од кога Светлост победу иште
Висим први у реду окачен за једну ногу

 

И док моја храбра браћа и сестре стењу и вриште
Од протеривања уцена мучења убијања
У мени – затворенику изворни коод ради и бљешти
Излаз за Род морам пронаћи – то хоћу и могу!

 

Повезујем се са Кристалима у Геји и Сунцу
У снази онострањења због којег сам изабран
За задатак свих задатака нашег Светог Рода
И покрећем свих дванаест дванаестица

 

Осећам и знам – отварају се велика врата
Окренута централном унутарњем небу
Свих седам мојих тела затитраше силовито
Данас проричем победу РодаСветла над Тамом
Проглашавам славље и нек вечно траје!

 

 

Извод из емисије“Древник бр 36- Календар и ми у њему“

Винчански календар  – стар 8000 година.

Збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца која у току једне календарске године стижу до Земље. Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетну силу која једина даје одговор на ово питање?

У 19. веку Ричард Карингтон открио је да синодички ротациони период површина на екватору Сунца износи 27 дана. Синодички ротациони период је време потребно да нека активна магнетна структура на Сунчевој површини учини једну ротацију гледано са Земље, односно да се поново врати на исту позицију са које је кренула.

Дуго се веровало да је време једне синодичке ротације константа. Због тога питање промене синодичке ротације Сунца није било предмет разматрања у научним круговима.

Међутим, после проналаска Винчанског сунчевог календара јавила се сумња у сталност брзине ротације Сунца. Винчански сунчев календар настао је пре више од 7525 година. Опште научна констатација је да Календар имају само народи који су некад достигли одређени степен цивилизацијског развоја.

Израђен је у облику кружног тањира од керамике и нађен је на локалитету Винче.

Носи два симбола српског народа, па га с правом можемо назвати Српски винчански сунчев цалендар, а не Дунавски, како нам сад то неки академици сервисирају.

Почетак датирања показује годину тог развоја.

Срби су тај цивилизацијски развој достигли пре 7525 година.

На врху тањира налази се винчански симбол за време који су Срби користили за датирање важних догађаја. То је симбол који је постао линија водиља идентитета српског народа кроз време и историју.

Датирање Душановог законика у старој српској престоници Скопљу у лето 6857. са српским симболом за време (По католичком календару папе Гргура Тринаестог, 1349. године који у то време није ни постојао).

Други симбол на Винчанском сунчевом календару у облику је два концентрична перфорирана круга.

Они су симбол Сунца код српског народа и налазе се у многим старим рукописним књигама и артефактима. Да су перфорирани концентрични кругови симбол српског народа, може се видети на печату администрације српске државе и краљевске канцеларије краља Строимира у лето 6338-6343 (по католичком календару папе Гргура XIII од 830-835. године). Печат српског краља Строимира направљен је од чистог злата и изгравиран ћирилицом.

Ћирилица пре Ћирила

Златни печат је материјални доказ да је ћирилица званично писмо српских држава и српског народа и да је настала пре Ћирила, који је рођен 828. године. У време када је печат био изгравиран, Ћирило је имао две а Методије десет година.

Печат је доказ да је Србија била држава са администрацијом и краљевском канцеларијом с печатом од злата и пре династије Немањића. Налазио се у једној немачкој приватној колекцији. Током свих ових векова био је скриван од српског народа.

Зашто?

Одговор је једноставан. Многим новонасталим нацијама и државама није одговарало што су поникле на територији некадашње Србије, односно на територији на којој су миленијумима, и подвлачимо, МИЛЕНИЈУМИМА живели Срби.

Новонастале нације у тражењу и измишљању властитог идентитета присвајали су србску територију, србски језик и историју србског народа.

Да би то урадили, морали су да сакрију историју србског народа и постојање србских држава пре Немањића  што су и учинили на Берлинском конгресу.

У томе су им помогли ткз. византолози. Негирање свега што је србско основа је постојања византолога, историчара измишљеног царства.

Значи Византија под именом Византије никада није ни постојала. Та се држава звала Ромеја.

Србски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. Међутим, Србски винчански сунчев календар и златни печат српског краља Строимира, са престоницом у Рашкој, материјални су доказ миленијумског постојања српског народа на овим просторима.

Са појавом Србског винчанског сунчевог календара расправа европских држава где се налази колевка европске цивилизације је завршена.

Сада се с правом може рећи да је Винча колевка европске цивилизције и да има велику историјску и научну вредност.

Србски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца.

На основу досадашњих мерења Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних синодичких ротација и до краја календарске додајемо 13,5 земаљских дана. Међутим, по Србском винчанском сунчевом календару Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних ротација и до краја календарске године Срби су пре 8.000 година додавали 15 земаљских дана!

Ово сазнање од изузетног значаја за науку, јер указује да се у периоду од 8.000 година време ротације Сунца убрзало за 1,5 земаљски дан.

Без обзира да ли је праисторијски Србски винчански сунчев календар тачан или не, он је први покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца.

 Постоје научни основи да је брзина синодичке ротације Сунца променљива величина и да је Сунце некада спорије ротирало него данас. Познато је да Сунце зрачи материју и енергију. То значи да Сунце зрачењем губи масу па је логично да услед губитка масе повећава брзину ротације.

Ако претпоставимо да су подаци из Србског винчанског сунчевог календра тачни, онда се може израчунати да се време ротације Сунца у периоду од 8.000 година убрзало за 1,5 земаљских дана.

Под претпоставком да се губитак масе Сунца врши  линеарно, Сунце ће кроз 72.000 година имати 13 ротација у току једне календарске године. Како промена брзине синодичке ротације Сунца утиче на временске промене, то значи да због ових разлога промену климе на нашим просторима можемо очекивати после 72.000 година.

Брзина кретања Сунчевог система око центра галаксије је 250 километара у секунди, а брзина револуције Земље око Сунца је 30 километара у секунди. Земља се око Сунца креће у облику завојнице.

Али да не би то било тек за 72.000 година, труде се они, који нас прскају из авиона, да мало колико могу, утичу на неку промену климе.

Превише случајности

Подизањем научних сателита и анализом добијених резултата научних истраживања добија се утисак да ми тек сада откривамо оно што су наши преци знали.

Најбољи пример је сазнање да се на Преображење „преображава и гора и вода”.

Ова изрека представља део научног и историјског наслеђа Срба.

Најновија хемијска истраживања кише Београдске школе метеорологије показала су да су оне од Ђурђевдана до Преображења киселе, а од Преображења алкалне.

Да би се дошло до сазнања да се киша преображава, потребни су прецизни хемијски инструменти, односно напредна цивилизација.

Сунцу је потребно 220 милиона година да обиђе један галактички круг; од настанка до данас начинило их је 20. На основу предања, Срби су у прошлости имали напредну цивилизацију.

Међутим, збуњује сазнање да се у центру Србског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље.

Поставља се питање:

Како су знали да на Митровдан почиње зима?

Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

По Србском календару Светог Саве, у току једне календарске године постоје само два годишња доба – лето и зима.

Лето почиње на Ђурђевдан, а зима на Митровдан, почетком новембра. Најновија сателитска електромагнетна мерења енергија које долазе са Сунца на северну и јужну хемисферу доказују да у току једне календарске године постоје само два годишња доба.

Ковани новац свих србских држава носио је симбол Сунца.

На Србском винчанском календару налази се много случајности да би то могли да зовемо случајност.

линк: Радио Сербона Београд – YouTube

Тражим твоју мисао
у магли
међу убијеним птицама,
над пустим лединама.
Видиш ли,
леде се мокра стабла
и надолазе ноћи и таме
ко да ће вечно остати.
Чујеш ли,
дрхте престрашене шуме
и слуте већ –
ни светлих снегова неће бити
за покров усмрћеном биљу.
Тражим твоју мисао
у стопама по трулом лишћу,
у крицима невине дивљачи,
над распрслим слапом реке
што се руши у понор.
Разазнајеш ли,
клице у земљи расту наопако
и скривају се,
у сећању им
последња зелена блистања.
Тражим твоју мисао
и чекам скривени знак
да нисам сама
с болом умирућих пејзажа.

Не припадам овде ја,
Ово ми није родно место.
Србија је цела родина моја,
Напомињах то у песмама често.

Гледам људе незнане, стране,
Како се сви скупа силно веселе.
А ја бројим моје последње дане,
Јер не могу поднети браћу кад се деле.

Ја сам овде само у пролазу,
Где год да се појавим бићу странац.

Време је моје, видим, на залазу,
Несојима сам само пригодан мамац.

Веселите се, радујте, и пијте,
Ја ионако међ’ вас не спадам.
Странчеву песму бар једном чујте,
Јер сутра већ умреће, презрен и јадан.

Ово нису моји људи око мене,
Ово је банда разбојничка нека.
Странац својим путем мора да крене,
На нова нека места далека.

 

Тамо негде иза свега:

понад гора, преко мора –

где престају све даљине;

где је тише од тишине;

где узлећу све дубине

 и низлећу све висине –

тамо неке зоре свићу

за будућа јата звезда,

што извиру из празнине

и увиру у нигдине.

Тамо негде иза свега –

почетак је без почетка,

и свршетак

без свршетка!

 

 

Пробуђеног и освешћеног човека нико не може убити.

Њега воде и чувају Бела Божанства и Светле Силе из Вишњих светова.

Чак и кад погине, његова смрт је само привидна, јер се, одмах потом, са обновљеним телима, изнова рађа на још вишем ступњу Бивања и Присуства.

Пробуђен и освешћен човек може једино да погине или страда од самога себе.

Када раскине и погази Завет са Белим Божанствима и Светлим Силама из Вишњих светова.

Тајна Белога Србства – а Бело Србство јесте Вечни Сабор свих пробуђених и освешћених личности од Звезданог Рода кроз еоне и звездана пространства – јесте Тајна Вечног Бивања и Присуства.

Древни Бели Срби нису знали за страх од смрти.

Напросто, у њиховој Свести смрт уопште није ни постојала.

Чак ни у њиховом језику не постојаше реч за смрт.

Они би говорили о сељењу и пресељењу, о доласку и одласку, али никада о смрти.

Сва Предања наших Звезданих Предака казују о вечном обнављању, о рађању и препорађању, о животу који вечно траје, и вечно се обнавља, без почетка и свршетка.

Ово нам сведочи о вечности и неуништивости Белога Србства као ратничке касте Звезданог Рода.

Да, Бело Србство и јесте ратничка каста Звезданог Рода, али, ратника посвећених Белим Божанствима и Светлим Силама из Вишњих светова. 

 

То није дато,то је вековна мудрост.У циљу разумевања Универзума.Дефиниције унутрашњег и спољашњег тока енергија,како унутар човека тако и Танких тела.Његов однос са природом,са спољним појавама физичке и Танке појавности.Разумевање сила природних појава енергије елемената.Других природних сила,које утичу на његов начин живљења,његов поглед на свет и гурају га на те или друге поступке.

Тако се десило, да је Ведско знање у прошлости изгубљено.Али поново-васкрсава,опет и опет са праксом човека.Ослањати се на религиозну догму,која више збуњује здраво разумног човека,нема смисао.Човек је по природи стваралац.Заједно са овим,он је близу божанског појављивања,него  што је он сам свестан.Довољно је да стане на пут развоја,јер тако постаје свестан.Он може да комуницира са Танким Светом, да је свестан тога,и да буде у њему.

Да извршава ове или друге акције,узимајући у обзир енергију Светлу Силу,и разумевање једноставно сам развој пут једне особе ,што га води да разуме,уређење материје и слободне воље сваког човека.Танки Свет је у потпуности под контролом Светлих Сила.Тамне Силе су сада у потпуности одсутне у њему, Нав енергије и ако их има у малом квалитету покушавају да задрже тесшке енергије.У њиховом времену Свет Јав на планети земљи је био потпуно у Нав енергији.

У садашњем времену,ова неусклађеност је у потпуности изравнана.Тешке енергије желеле то или не,напуштају Свет јав ,и везу са растућим -повећаним вибрацијама.Све се дешава по нахођењу Светлих Сила,Творца Рода нашег.Људи здраво разумни,Светли који су ушли у Светле вибрације код њих се отворила душа,почињу практиковати и позивати Светле Силе.То је позив за учитеље Светлих Сила.

Тако је договорено.Да развој без Светлих Сила,није могућ.

Човек се не може развијати,док не позове Светле Силе пријатељима.

Танки Свет и своје могућности управљања и разним енергијама,много другог биће затворене за њега.Тамни губе своје способности,јер не могу бити у високим вибрацијама.Светле Силе це уништити појављивања Нав,и њихов утицај на свет људи,у потпуности ће престати у скорије време.Сада су Светле Силе послале прилику људима у овом прелазном периоду знања.Човек мозе да крене на пут стварања,само познавањем света природе и Покон.

Извор-фејсбук страница- Мидгард земља и тајне око ње-