Чујем издалека , полако,

а све јаче, јаче…тишину пловила небеских.

Ближи се светло замљици нашој

 

 

Долазе они што одоше давно.

Долази светло да љуби нас у срцу, у души и духу.

Долази живот – живота свих наших.

 

 

Долазе они што у сузи гледаху

Чини -тељства грдна – заста им дах.

Роде, Родице, брате и сестрице

Мили! Снага понестаје, тама везује…

 

 

Светло плаво, руменкастим облацима, Небо осликано.

Бели зраци, љубављу- светлосном тајном,

Дирају душе заспале у тмини.

 

 

Сваки по срце, дотиче једно.

Снага расте, Љубав преплави, преплави,

Бледе утваре, сенке и зло.

Љубав се слави, Љубав се слави.