Откуд субота у србској седмици?

Како је, и када, субота (сабат, шабат) ушла у србски месецослов?

Ова туђица је посве страна бићу србског језика.

Нарушава унутарњу енергетску и духовну равнотежу седмице.

Омета светлосни запис не само бића језика, већ и нас, Белих Срба.

Имамо: недељу, дан не-делања, дан одмарања и тиховања; затим имамо понедељак (понедељник) , први дан после недеље; затим имамо уторак (вторак), други дан по недељи; потом имамо среду, средину седмице; иза среде имамо четвртак, четврти дан по реду; иза четвртка имамо петак, пети дан по недељи; иза петка требало би да имамо или шестак или пренедељник, али, ни у ком случају не бисмо смели да имамо суботу!

По мојим унутарњим чулима за србски песнички језик, лепше би звучала реч пренедељник него шестак, управо стога што већ имамо понедељник.

Заиста, посве би се лепо слагале и прожимале ове две речи: пренедељник и понедељник, последњи и први дан у седмици.

Одувек сам се питао, који је то неосвешћени и бесловесни Србин, и, надасве, с којим разлогом, овако збрда-здола убацивао рогобатне туђице у дивотан ведсрбски језик?!

Немојте се шалити!

Језик је битан и сушт.

Кад изгубите језик, онда сте изгубили и земљу и државу и племе и род и родину и, на концу, изгубили сте и саме себе!

Нема вашег језика, па нема ни вас ни ваших белих богова!