Драган Симовић: О БОЖАНСТВУ ПРИРОДЕ


Сродна слика

Не чинимо Природи оно што не бисмо желели да Природа нама чини.

Јер, што год чинимо, то ће и нама бити чињено.

Такав је Закон над законима.

Али, шта је Природа?

Природа је светост и посвећење; Природа је Божанство; Природа је Живот и ПраЖивот.

Све је Природа.

И ми смо Природа!

Природи се обраћајмо као Божанству, као Живоме Богу, као Створитељу.

Природа није само Оно што видимо изван нас, и око нас, већ је Природа и Оно што не видимо, а у нама пребива.

Све што видимо и све што не можемо да видимо, а слутимо и осећамо, јесте Природа.

Све је у Природи свето и посвећено; и све у Природи јесте Природа!

Заиста, Природа је наша Мајка; Природа је Извор и ПраИзвор Живота и ПраЖивота.

Земља је посвећена; Вода је Посвећена; Ваздух је посвећен; Ватра је посвећена; Светлост је посвећена.

И ми смо посвећени.

Јер, да нисмо посвећени, не би нас ни било.

Нема ничега у Природи што није Сама Природа и што посвећено није.

Све што постоји, гле, са сврхом и смислом постоји!

Не чинимо ништа што је противно Природи, што вређа Природу, што понижава Природу, што се коси са Вечним Законима Природе!

Не чинимо нажао Природи – ни речима, ни мислима, ни осећањима, ни делима својим.

Поштујмо и љубимо Природу као Душу своју!

Јер боли учињене Природи осетићемо у Души својој.

Наша је Душа једно са Природом.

И наш је Бог једно са Природом.

Ако себе љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако своје потомке љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако Бога Створитеља љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Ако било кога и било шта љубимо, онда и Природу љубити морамо.

Зато што је немогуће било кога и било шта љубити, а Природу не љубити!

Све полази из Природе, и све се враћа у Природу, јер све јесте Природа.

Све јесте Природа, и ми смо одговорни пред Природом за сва наша дела учињена Природи.

Закон који влада Природом – влада и нама.

Све оно што Природи чинимо – заиста, себи чинимо!

Резултат слика за песник драган симовић, слике
Advertisements

2 comments

  1. Иван ХРАСТ

    ХРАСТОПОШТОВАЊЕ
    Окупила се ових дана „Дружина Храста“ у подножију Ртња у село Врмџа, код домаћина Милоша и Ане.
    Обилазисмо видиковце и храстове гајеве, додирнусмо земљу, свесном мишљу се прожимасмо са Природом.

    Свака стаза водила је искуству сједињења са Природом.
    Прва до видиковца одакле пуца пространство нашег света. После уживања од лепоте предела легосмо на земљу, споисмо се међусобно држећи се за руке, и започе спонтана сликовита молитва освешћења „Ко сам то ја у Свемиру“.
    Друга до храстовог гаја, где искусисмо сједињење са столетним храстом. И освестисмо да је Природа жива, да осећа. Блажени спокој окрепи дружину. Као да смо се кући вратили.
    Трећа стаза водила је до древног храста записа, заборављеног у шуми. Са дубоким поштовањем приступисмо. Из групе се издвоји Дрвид и Бела свештеница, и започе обред Поштовања Светости Живота. Пробуди се Дух Древног Записа, обрадовао се изузетно, и благосиљао нашу намеру.
    Посебан мир обузе присутне, испољи се молитва благостања и моћ обнове свега живог. Древно се испољи кроз нас…

    Мир и захвалност у нама сад је поклик даљег Храстопоштовања, Природољубља, Светоживота.

    Иван ХРАСТ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s