Последњи поздрав – Лола Аџић

Племенита душа нашег песника танане и продуховљене лирике, Драгана Симовића, се данас преселила на онај свет. Отпутовала је у Ириј.
Његово светлосно биће се сад вратило у апсолутну белину и чистоту.
Певао је из дубина груди , са посвећеним заносом, у славу Природе, поробљене Србије , у мукло доба, тражећи у тмини која се над нама сколила Сунце поноћно које ће светлошћу васкрснути Белу Србију. Певао је у славу Белих Срба , Синова Неба, ратника Светлости и у славу Човечности.
Био је то песник чији ће стихови наткрилити векове, који ће Србству бити светионик у годинама , а можда и вековима посртања, падова и узлета који долазе.
Имала сам ту част да примим неколико порука неизмерне људске наклоности и топлине једне рајске душе као што је Драганова.
Слава ти, Велики Песниче! Србство ће те славити!
