О н а милује,
ране уцељује, уморне успављује,
тек дошле на свет живоводом мије,
очима искре даје!
Под погледом њеним грожђе зрије!
Укршта путеве, растављене везује,
јавом и сном љубује!
Нежношћу душе срца додирује
златом дарује! Кад затреба – мачује!
Васељеном
оставља своје звездане трагове,
грли оног, што небом царује,
и воли све – све више!