Милан Николић Изано: Магија ткања природе (2)


Природа у нама

 .

Девојко, теби се обраћам, теби која си научила како природу око

себе да удахнеш и да је у најдубље своје поноре пошаљеш. Да она

тамо херувиме и серафиме пронађе, а они живом водом знања да

је напоје и освеже и да ти помогну да је дахом својим кроз песму

вратиш међ’ људе. Ти говориш и певаш гласом анђела. Зашто се чудиш?

Зашто те моје речи изненађују? Бог ти је дао ту моћ, али је и мени

дао моћ да те препознам.

.

Своје тајне вешто скриваш од других, а ја те гребуцкам по

знатижељи и мени ћеш их радо открити и предати, јер знам да ниси ништа

друго него она иста природа коју си удахнула, а ја сам небо у чијем

загрљају шеташ и спаваш. Па има ли онда некога, ма било кога, ко би

те боље познавао од мене? Нема! Ти си жена, мајка, земља и материја

која вечно пород рађа, а ја сам мушкарац, отац, небо и вибрација

која оплођује све у овој Васељени. Не очекуј од мене само

нежност. Ни у космосу није нежност та која влада, већ хармонија

која је настала из хаоса. Њу је Божанска безусловна љубав створила

и она је та која и у теби и у мени обитава, само је треба пронаћи и заувек

препознатљиву у себи задржати.

.

Дозволи ми да ти откријем тајне неба које су ми дате. Ја сам она

језа која ти пролази кроз тело када те ветар милује. Ја сам трептај који

ти сокове из тела извлачи док седиш на стени поред мора. Ја сам онај

који те љуби када сањаш, а чува док спаваш и ходаш. Ја сам витез

који се бори за твоју наклоност и на колена пред тобом пада.

Научила си доста тога од космичког знања, али не знаш који ти број

недостаје да себе савршеном направиш. Да, и за то ћу ти дати одговор.

Зли и самољубиви су бројеве искористили и њима лажна знања као

храну поделили. Бездушно су све људе њима ограничили, везујући их

за датуме, сате, минуте, оцене, ознаке… ма више ни Свевишњи не

зна где су их све злоупотребили. Али теби то није засметало, да спознаш

своја прва два броја: јединицу и седмицу, а за трећим још увек трагаш.

Теби је познато да јединица означава закон Васељене и да се он може

растумачити само када у души влада мир. Седмица је сам Бог и он је

тај који ти је показао средњу стазу по којој ходаш, зато ти је она тако

сигурна и чврста, а опет загонетна, и изазива те да по њој, као дете

весело играш своју игру. Трећи број је за тебе мистерија. Нечастиви су и

тебе слагали и завели те да верујеш како ћеш у спољашности пронаћи свог

пара. Ти непотребно трагаш за својом двојком. То ћеш разумети када

спојиш у себи дуалност. Тек тада ћеш схватити да трагаш за оним који

је прихватио свој женски принцип креативности и мудрости на исти начин

као и ти свој мушки, логичан и ратнички. У вашем споју пронаћи ћеш

четворку о којој машташ, а она је свеобухваност која ће вас обоје

учинити јединственом целином. Сада знаш. Не трага се за другом

половином, већ за друге две четвртине које ће својим спојем и

јединством учинити да обоје постанете савршени. Како на небу, тако

и на земљи. Разлике нема.

.

Ти си земља сачињена од чврстог тла и воде, и не очекуј од мене

само нежност, јер ја сам небо а у мени су и дан и ноћ, већ допустимо

да нас прожме безусловна љубав која ће из хаоса емоција и осећања

створити хармонију око нас и у нама. Допусти ми да ја будем он,

друге две твоје четвртине, и нека природа говори ко смо кроз наш

уједињени, космички љубавни дах. Природа, то смо ми и она је у

нама.

.

Ех, друже мој, није жена ружа, али заједничко им је да имају латице

и трње. Кад научиш да се дивиш мирису руже, тада ћеш знати како да

грлиш жену. Ружа се трњем брани од чврстог стиска, а жена зна како

да скупи своје латице да би се нахранила у нежном загрљају

мушкарца. Али, на једно добро пази! Она се љубављу храни само

када твој мирис на њу мирише, а ако осети неки други цвет на теби,

осетићеш и ти како боде њено трње. Тако ти је то, друже мој. Жену

чврсто држи у нежном загрљају. Можда ће понекад у том стиску

нешто да те убоде и да те јако заболи, али ћеш само тако бити сигуран

да је твој мирис увек помешан са њеним и тада ће ти бити јасно зашто

волиш како она мирише. Зато се диви мирису руже и када те њено трње

избоде.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s