Анђелко Заблаћански: Србину


Зар не знаш, брате, све што ти је свето

Зар су ти векови збрисали памет

И крвнику у руке пружаш длето

Да од светиња ти исклеше авет

.

Зар не знаш, брате, сунце где се рађа

Са својих хумки преци где ти гледе

Кад злу продајеш поколења млађа

Зар место Бога ђавола да следе

.

Зар не знаш, брате, ко ти је огњиште

Кô птичје гнездо рушио без стида

Како је с тобом јецало згариште

Кад су ти сву част украли из вида

.

Зар не знаш, брате, чија ће ти рука

Пружити кору хлеба, чија лажи

Кога не боли твоја велика мука

А ко у твом јаду свој ће да тражи

Фото: Србски сељак; Википедија

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s