Како да ђурђевак процвета на Антарктику

Део трећи.Непрестани ратови

Играчи који играју ову игру моћи на Космичком, Земаљском и локалном нивоу одавно увиђају утицај сукоба на свет око нас. Као и у предходним деловима, користим једноставан и прецизан језик ради лакшег разумевања ове компликоване теме. Без разумевања исте, постаје се жртва.

Све је енергија. Грађењем услова да се енергије сукобе се изазивају разни резултати. Непрестани ратови доносе незамисливо велике профите и зараде организаторима ратова, банкарским бизнисима, индустрији оружја, нафте, хране, одеће, обуће, сировина и пуно тога још.

Мотив се пласира јавно да је у питању или напад или одбрана ради или очувања територије или освајања других ради богаћења. Мотив људи да буду војска је материјалне природе. Има и мотив одбране конструкције зване држава.

Такође постоји мотив или надахнуће да се одбране породице, начин живота, народ,  околина и планета Земља.

У сваком случају, мора да се искључи рационално а укључи емотивно стање да би се човек покренуо за рат. Јако је компликован процес иза свега тога јер суштински човек нема у природи својој вољу за ратом, сукобом, убијањем и борбом. Способан јесте али нема воље за тим. Зато што зна да је све енергија, да је он део Бога и да не мора да се бори ни зашта јер је све његово. Све.

Цео универзум.

Стога покренути тај механизам и след догађаја да проради способност ратовања је озбиљан интелектуално умни пројекат.

Да ли је то зло? Добро?

Тешко је рећи.

Толкин је то маестрално приметио у Силмарилиону када је на самом почетку описивао стварање Свемира и рат Сила изворних око стварања Свемира. Силе су касније назване Боговима, Анђелима и слично.

У једном трену Творац се обраћа Силама које су његова творевина и каже да су моћни Аинури (силе) а да је најмоћнији међу њима Мелкор (будућа сила зла) али да би он знао (Мелкор) да не може постојати стварање изван Творца јер је извор свега у њему, СВЕ што Мелкор створи, уради, поквари, упропасти и оштети на крају ће испасти као део Творца и доћи ће из тога нова лепота и чудеса несањана од Сила и њихових намера и радова. Јер је извор све енергије и могућности у самом Творцу. На крају ће се и сам Мелкор показати као инструмент у рукама Творца ради остваривања незамисливог. 

Можда је то тежак концепт за разумевање али итекако говори онима који разумеју шта је посреди.

Силе које покрећу ратове имају два мотива, алтруизам или себичност. Љубав или Зло. Из тога се рађају рани разни правци деловања.

Зло покреће ратове ради својих мотива а Љубав одговара из својих мотива и поправља, поново ствара али сад боље, јаче лепше…То су Космички процеси ткања енергија ради испољавања живота.

Међутим то схватање не помаже тренутним искуствима када неко пролази кроз страхоте ратовања. Када изгубиш ногу, блиске особе или свој живот, тешко ћеш разумети „зашто“. Међутим без тог разумевања ћеш бити вечита жртва, пион, потрошна роба. 

Иако си енергија жива, бити свестан је пут ка Богу.

Нека би овај текст помогао бар мало у схватању шта се у ствари дешава.

Ђурђевак да процвета на Антарктику? Решићемо. 

Део 4. Техногена основа 

(користим поједностављен језик да би сви разумели)

У појавном свету материје и духа све се ради на команду. Неко јачи изда наређење и нешто се догоди. Наравно ово је изузетно упрошћено или чак и банално схватање ствари, али не и далеко од истине.

Извор неке идеје је њен Творац.

Творац жели, хоће, намерава нешто. Предузима кораке и то нешто се дешава. Било шта. У највећем смислу и у савршености се користи мисао и звук као алати стварања и уређивања. Сама реч алат означава средстава преко којих се постиже нешто. Употреба алата је оно што ми данас зовемо Технологијом.

Технологија је све што ми користимо да би функционисање било могуће. Најузвишенија је мисао и звук варијанта технологије. Међутим она изискује незамисливо знање шта је свемир и енергије свуда. То знање нема ни један човек док је на нивоу овога сада. Пошто нема то свеобухватно знање, човек је почео да смишља остале алате и технологије да би преживео и живео боље.

Од камених секира и дрвених кашика до обраде метала за оруђа и плуг, затим металуршка ера свега, пластика, дрво, камен, нафта, електрична енергија и сва технологија повезана са свим тим. 

Човек се инстинктивно креће ка Богу јер му је то природа. Међутим у великој Стратешкој Игри Моћи о којој пишем, неке силе употребљавају разне алате и технологије да би оствариле своје намере у њиховим схватањима Игре и шта они хоће од Игре.

Да ли желе ићи на горе у спирали живота, тој незамисливо великој овојници или пак на доле.

Стајања нема.

Техногена основа се не може избећи. Не може се живети вез технологије. Питање је само ко је и како користи. Она је средство, алат. Као и нож којим сечеш хлеб и јабуку а којим такође можеш убити некога. 

До тебе је.

Техногена основа је свеприсутна. Духовна технологија је напредна и има свест иза ње која је подстиче ради напретка свега. Такође постоји и недуховна технологија која има циљ да корисника успава и води уместо обрнутог процеса.

Једна од фаза данас нама видљивих је покушај уједињења компјутера са човеком ради бржег протока информација и искуства у реалном свету. Такозвани „interface“ на енглеском.

То заговара страна која не жели да човек ради на духовним технологијама јер ако то човек ради онда је независан од материјалних технологија. А то је у њиховим очима недопустиво јер губе контролу.

Контрола се жели да би се узимала енергија душе од човека. А то је тема о којој сам писао већ и још ћу у наставцима.

Како да Ђурђевак процвета на Антарктику? 

Помоћу технологије Човека. Добро прочитај шта сам написао.

–Извор-Звезда Род Zvezda Rod