Верица Стојиљковић: Помисли само
Фото: Фототека СЖ
Помисли
Колико нас неба чека
Негде тамо високо дубоко
И близу и далеко
.
Колико ће шумети листови разних боја
Нашег дрвећа многобројног
Тамо негде и близу и далеко
.
О колико ће ветрова свирати међу
Врховима планинским блиским и далеким
И колико ће вила драгих нама певати
Песме прастарих времена и блиских
И далеких
.
Колико ће птица пролетети над нама
Негде овде и негде тамо
О колико ће крила под грањем шумети
.
О колико ће искри воде од
Сунца запламтети и колико ће звезда
Нас, на путеве испратити и дочекати
.
Колико ће, пута руке се испреплетати
Над цветовима безкрајне љубави
.
Колико ће имена наша пута, на небу
Се срцем исписати овде и тамо негде
И близу и далеко
.
И колико снова се одсањати
Заједничких заталасаних одјецима
Гласова душа наших
.
О колико, о колико ће ружица росних
Румених исцветати на пољима бројним
Нашим душама вајаним
.
О, лепоте радости ходања
По травама смарагдним сафирним
Животима блиским и далеким а нашим!
.
Помисли само!