Родила сам се у малом гнијезду
Између храста и бора
Нисам бирала дрво
Схватила сам да тако мора.

Отхранила ме предивна мајка
Која је летјела само до бора
Нисам ни мајку бирала
Схватила сам да тако мора.

Својим малим окицама сам виђела
Јасан пут до мора
Мајка то виђела није
Па сам летјела само до бора.

Када су крила ојацала
Кренула сам преко гора
Одлуцила сам се одвазити
И летјети све до мора.

Много буре, југа
Прејака олуја је била
Ломила сам се, падала и устајала
На своја нејака крила.

Конацно стигох до мора
И до његових дубина
И то је мој пут био
И моја истина.

Фото: В. Бабошин – Крила; Википедија