Пријатељу
Гледам шта се не види
И чујем неизречено
Мисао о теби
Кроз срце увјек крене
Кад зачујем врапце
Што поричу јесен
И чујем неизречено
.
Пријатељу
Мили драги
Распрсне каћун
И по која звијезда
Над долином
Ђе јој се сјај пролама
Још дуго после смрти њене
.
Шаљем ти загрљај
Мек као руно оваца
Што блеје невиност у зеленилу
Што каћуне жваћу
И не мисле о љепоти
И пропасти великих царстава
Као да знају да оно највеће
Нема ни почетка ни краја

Фото: Каћуни; Википедија