Драгана Штилет: Теткина пјесма

Јао људи да вам причам
Ту причу о мојој тетки
Таквог створа ниђе нема
Примјерци су врло ријетки.
Кад сам био сасвим мали
Трчала са далека пута
Само да ме носи,љуби
Свуд по тијелу по сто пута.
Купала ме, хранила ме
Њене приче на свијет нема
Као мајка бранила ме
Од прута и од проблема.
И баш волим њене приче
Сто измисли тек у трену
Па се смијем и радујем
Обожавам причу њену.
А и шетње и сладолед
Иако се мама љути
Два,три пута намигне ми
„Кугла, двије, три али ћути.“
Па колачи кад се мијесе
А по кући свуд је брашно
Она мами каже лијепо
„Сто се љутиш, ниста страшно.“
Кад вам кажем људи моји
Ниђе на свијет таквог створа
Тетку волиш као мајку
И ту нема приговора.
Фото: Тетка, трећи родитељ; Википедија
