Добрица Ерић: Чудесни свитац

Када у тихе летње вечери
запали поља свитаца рој,
знај да међу њима трепери
и један који је само твој.
.
Трећи… сто трећи… хиљаду трећи
број тако све док пшеница зри,
твој свитац мора бити највећи
и најсјајнији, као и ти.
.
Иако те он верно прати
кроз тамно поље и густи гај,
ти никад нећеш препознати
његов мирис и његов сјај.
.
Можда ти баш сад прође крај лица
мислећи да је сунцокрет жут,
да ти није тог тајног свица
ти никад не би пронашô пут.
.
Он само за те сјаји у ноћи
и само због тебе постоји, знај,
али ти никад нећеш моћи
да пружиш прст и кажеш – тај!
.
Трећи… сто трећи… хиљаду трећи
број тако све док пшеница зри,
Твој свитац мора бити највећи
И најнежнији, као и ти.
.
Ма где будеш свијао гнезда
ма где те однео птичији лет,
у мноштву других, ливадских звезда
светлеће и он кô златни цвет.
.
Кад год те њихов сјај заголица,
видећеш мајку и родни крај.
Свако срце има свог свица
своју ливаду, реку и гај!
Фото: Свитац; Википедија
