Чујем троми ход
корака мудрости
древне Хеладе,
ношених кроз осмијех
познања врлина љепоте,
у предворју љубави.
.
Да ми је,
бар једном,
ткање руха поезије
опрати на извориштима
харитских богиња,
да замирише благодарјем,
жена поезија.
.
Бујају ријечи у мени
недозрелошћу познања,
но чији су ово сокови,
у чаши, коју би да испијеш
до самог дна?

Фото: Вукана; Википедија