Недостаје ми преливање боја жара у јесен,
тихо треперење одлазећег лишћа
и онај непоновљиви мирис земље
која се још хлади од летњих врелина.
.
Недостаје ми оно парче бистрог,
високог неба, обасјаног благим сунцем,
и понеки паперјасти облак
залутао у свевидећи бескрај.
.
Недостаје ми зов дивљине,
слобода корака, покрета,
мириса и мисли.
.
Лутања.
Тражења.
Сусретања.
Дах.
.
Недостаје ми да сам свугде и нигде.
Недостаје ми праисконска слобода.
Недостаје ми живот!

Фото: Јесење боје; Википедија