Обузе ме вучја глад
За говором твојим меким
За музиком срца твог
За миром душе твоје…

Нема те…
Утрнуше ми сва чула
Од глади превелике
Пред зору почех
Да се савијам
Да завијам
Па прогутах … месец!

Кажеш –
Очи ми видео ниси
Ни гласа чуо мога
Најдивније смо говорили
У загрљају
Једно крај другога

Фото: Слика; Википедија