Нит ме ишта боли, ничег немам више,
нит верујем, нити очекујем.
Само очи упрте у небо
броје капи мајске кише.
.
Да л и ти бројиш, душо мила?
Ил си се већ негде утешио у ноћи,
и бежиш од сопствене немоћи.
.
Да л некад обиђеш наше улице?
Да л ти се бар у сну јави моје лице,
док ноћу луташ у сенци града,
а на мојој страни мајска киша пада?
.
Да л си срећнији, где нисам ја?
Да ли си срећнији, где си сада?
Да л ти је ичег жао?
.
О, не, не не буди срећан!
Зашто си ми ту тугу дао?
Не буди срећан, о душо мила.
Благо оном ко те није знао.

Фото: Мајске кише; Википедија