приступ рјешењу проблема са једног другог и трећег нивоа свјесности

…

Да би уопште могли причати о приступима прво морамо знати разлику међу нивоима.

Укратко:

Свјесно Биће је Биће свјесно стварности коју ствара, свјесно себе-Творца и механизма кроз који ствара. Надасве Свјесно Биће је свјесно Собства-Апсолута. Оно је способно да у свим ситуацијама види себе како их ствара али и извор из којег их ствара. Стога, Свјесно Биће се фокусира на слободну вољу при чему сву одговорност за могуће последице преузима у тренутку избора. Његов Дух је Слободан, те Слободу не тражи нити се за њу бори. Она је интегрални његов дио. Оно се уздиже изнад поларизације и борбу види противучинковитом, уистину види је последицом недовољне освијешћености. Свјесно Биће је саосјећајно, што значи саосјећа али не прихвата на себе патњу и страдање другога. Оно је увијек изнад тог нивоа како би својом фреквенцијом могло помагати а да при том не буде увучено у негативност, у поларизацију.

Полусвјесно Биће је свјесно стварности. Свјесно је да је стварност узрочно-последична, али не признаје, јер не зна, да је оно Творац тог узрока, стога и последица. Оно није у потпуности свјесно механизма којим ствара искуства, иако има неке или чак и многе увиде у исти. Оно се бави законитостима димензије умјесто принципима који стоје иза механике стварања. То је зато јер су његова сазнања границе које га држе фокусираним унутар манифстације. Оно је емпатично, схвата повезаност свих и свега али не у потпуности, те неријетко бива поларизовано иако с увјерењем да то чини зарад Правде и правичности. Његов Дух је Слободарски, што значи да оно није потпуно слободно али зна да Слобода постоји и њој ће тежити макар и кроз борбу на живот и смрт.

Несвјесно Биће је Биће несвјесно себе-Творца, несвјесно механизма и принципа по којима ствара ствраност као и извора из којег потиче. Оно је у потпуности несвјесно себе-Апсолута у свим стварима. Иако је свјесно да је субјекат оно се не упушта у питања чији су одговори иза кулисе његовог Ја јесам. Оно је реакционарно, инстинктивно, експлозивно а његов мото живљења је задовољење нагона самоодржања. Оно је лака мета за манипулацију и незрело је да схвати вриједност емоција и осјећања.

Па да видимо, како се ови нивои односе према истом проблему.

Узмимо примјер рата.

-Свјесно Биће не улази у рат. Њега нико не може ‘привести’, уцијенити или на било који начин натјерати да учествује у борби. Његова фреквенција чини да се такав избор не може десити. Фоцус му је на цјелини те и субјекат у којему бива центрирано зарад индивидуалног искуства види као нераздвојиви дио цјелине. Пошто је константно свјесно свог божанског поријекла, Једноте Апсолута, оно све рјешава свјесним и савјесним избором. Избор се чини на свим нивоима Свјесности, разлика је управо онаква какви су и нивои. Свјесно биће чини избор потпуно свјесно свега што је важно (Себе-Апсолута, механике стварања, себе-Творца али и себе-створења, свјесно душе али и ега). Имајући при избору све то у виду, оно не може а да не гледа исту суштину у свима и свему. Иако из субјекта види да му се спрема проблем оно се не задржава у проблему, већ се уздиже изнад њега и д‌јелује, не физички већ духом. Његов Дух обухвата све чиниоце проблема, интегрише их у себе, при чему се у њему уздиже Љубав. Љубав анулира набој поларитета у стварању. Оно зна да уколико је Љубав његов филтер кроз који перципира ‘свијет’, његов избор ће довести до хармоничног расплета проблема. Његов унутрашњи мир ће се пресликати у мир око њега. Не, то не значи да ће рат аутоматски нестати, али оно неће бити дио те приче, нити ће бити оптужено за дезертерство и издају, нити га пак дотичу поларизована мишљења.

Све то је важно, јер оно такође зна да не може измијенити судбину оних на нижим нивоима Свјесности. Они су такође, под‌једнако моћни Творци сопствене судбине. Стога, оно зна да човјечанство има шансу да изађе из поларизације само уколико неко остане изнад и изван тог набоја. У том случају оно саосјећа и са једним и са другим нивоом Свјесности али не допушта да га емоција уведе и спусти на њихов ниво. Уколико би се то десило оно би постало исто као и ти други који још немају способност да се уздигну изнад ситуације, изнад емоција, изнад нагона и инстинкта.

Свјесно Биће је истински чувар врсте. Оно је надгледник човјечанства и на човјечанство не утиче физичким обрачуном и силом већ физичким ‘неђеловањем’ и директним упливом у колективно несвјесно. Фреквенција његове Свјесности балансира цјеловити полусвјесни и несвјесни свијет. Његов задатак је да бдије над собом, над сопственим избором и кроз све то над судбином човјечанства. За то не очекује медаље и ордења. То је његов интерни задатак и интерна награда. То је урезано у његовој души.

-Полуисвјесно Биће је Биће Слободарског Духа и оно ће у рат кренути уколико осјећа неправду и угроженост. Оно није потпуно свјесно да је једина и истинска побједа ‘неђеловање’, неучествовање. Оно је право оличење ратника за људска права. Његов Дух не подноси неправду и неправду види као последицу спољашњег ђеловања те не може да се извуче из поларизације ја-они. ‘Они’ су увијек одговорни за зло, зато ћу ја да се борим до последње капи крви да уништим то зло, зло које ми одузима Слободу. Самим уплитањем у сукоб оно чини ново зло и храни набој егрегора који одржава рат. Оно је часно и за част и слободу гине. Примјер такве Свјесности је Цар Лазар, а србски народ вођен тим идеалом и даље безглаво тумара Србијом, свијетом. Полусвјесно Биће не може схватити да се без борбе може учинити више но учешћем у борби, у рату. Његов Дух захтијева супротстављање поларитета и зато ничим му се не може указати на Моћ неутралног посматрача. Оно га види као кукавицу или пак некога ко избјегава одговорност, не схватајући да је самим избором да учествује у рату већ изабрало последице и неодговорност. Његова непотпуно освијешћења воља захтијева да се рјешење тражи кроз супротстваљање непријатељу, не видећи да га (непријатеља) оно само ствара у себи.

Такво Биће ће оптуживати онога који указује на Моћ Љубави као романтичара, фантазера, лудака, и исмијават’ ће га, сматрајући да је племенитост његовог ратничког духа изнад ‘кукавичлука и заблуде’ онога који ‘Љубављу рјешава проблеме’. То се може вид‌јети на сваком кораку. Иако мисли да је његова мислија племенита полусвјесно Биће не види цјелину без поларизације и стога и само чини зло и својим учешћем храни његов егрегор.

-Несвјесно Биће приступа истом пеоблему инстинктивно. Оно не види племените разлоге у борби, оно је вођено голим нагоном за опстанак. И када му неко нареди да убија, оно ће да убија са задовољством, мислећи при томе да обавља своју људску дужност. Оно је такође оличење потпуне поларизованости и у поларизацији може да почини звјерства. Несвјесно Биће бива манипулисано споља и од њега се не може очекивати никаква одговорност за избор који чини. Његов избор је пасиван а активан избор у његово име чине његови надређени. Оно је оличење роба, људског створења без Моћи да влада сосптвеном судбином.

Сви горе наведени нивои су дио процеса освјешћења. Нико није ни бољи ни гори. Неко пак схвата више или мање истину о себи-постојању, о механици стварања и улогама које игра у стварности. Не судимо стога онима који су на нижим нивоима, и ми смо били. Разумијевањем и схватањем истина о себи смо се уздигли, не зато да би смо ликовали и вредновали себе изнад других, већ зато да бисмо били корисни водичи и надгледници нашој по искуству млађој браћи и сестрама.

Љубав је исцјељитељска Моћ.

Док не схватимо како Љубав д‌јелује не можемо се уздићи у цјеловитост изнад одвојености и поларизације. Борба ће при том бити наше природно стање све док не утонемо у сопствено срце. Срце и Бог су синоними. Стога, онај који се премјести у срце као и Бог бива неполаризован и вођен изнутра радије него ли споља.

Фото: Расејање; Википедија