Живот тече својим вијугавим током
Ма шта ти мислио и радио.
Он има свој извор и увир
Мораш све проћи да би схватио.

А ти се бориш, саплићеш, гушиш,
Држиш главу изнад површине,
Понекад потонеш, баш дубоко,
А онда искочиш скоком, кад све мине.

И тако свако од нас се копрца,
Плива, дави, искаче, плаче,
Весели се и радује новом дану,
Док те проблеми вуку, назад јаче.

Мало је сунчаних, нежних дана,
Мирне, бистре и пријатне воде,
Углавном вирови, гејзири, стење,
Твоји проблеми још друге роде.

Шта да ти кажем у седом добу,
Од кад се родиш ти си у живот-реци,
Сви су некако допливали до краја
Па ћеш и ти, као твоји храбри преци.

Фото: Слика, архива СЖ; Википедија