Све чешће чујем тврдње да је наша материјална-физичка стварност симулација. Одмах ћу рећи: НИЈЕ.

Наиме, да би нешто било симулација томе нечему би морало претходити нешто што се симулила. У овом случају, уколико је наша материјална стварност симулација то би значило да је то имитација материјалне стварности коју СИМУЛАТОР симулира.

Симулатор је стога неопходан, у којему су постављени услови који имитирају услове које симулатор симулира = ИМИТИРА.

Овој заблуди (да је физичка стварност=симулација) увелико је допринијео филм „Matrix“. У том холивудском филму јунаци филма су материјална створења, људи, који се прикључују на мрежу симулатора. У симулираној стварности улазе у борбу са агентима система покушвајући превазићи алгоритам симулатора.

Е па у овој стварности није тако.

У нашој материјалној стварности ми пројектујемо холограмску пројекцију наше перцепције, а перцепција има два нивоа;

1. Примарни

2. Секундарни.

На примарном нивоу перцепције ми перципирамо информације из Етра од којих стварамо могућности и пројектујемо их у чулну стварност.

Чулна стварност=материјална/физичка стварност.

У тренутку остварења Примарне перцепције наш дух јој свједочи и остварује Свјесност физичке стварности, али истовремено се активира секундарна перцепција, при чему перципирамо односе у физичкој стварности немајући појма да су ти односи последица Примарне перцепције. Одатле смо убијеђени да Вид‌јети (оно што је остварено) води у вјеровање (да је стварно, да је то извор живота) а то даје печат увјерењу да је то што видимо једнако са Бити=постојати.

Онај ко има увид бар у у Примарну перцепцију, ако не у цјеловиту истину, зна да то није тачно. Али већина људи то нису освијестили те живот поистовјећују са оним што виде.

На овом нивоу, нивоу Секундарне перцепције, се врши манипулација (објаснио сам то у објави „Matrix“):

Манипулација се врши убризгавањем информација споља. У том чину велику улогу играју медији, школство, религија и наравно наука. Уз то људи убјеђују једни друге у оно у што су и сами већ од рођења изманипулисани да вјерују.

Тренутно смо свједоци појаве материјализованог моћног симлатора наше стварности: ВЈЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ.

ВИ нас увлачи у свијет симулатора, гђе су сви услови из наше Богом дате стварности пресликани у компјутерски алгоритам. Компјутер је симулатор нашег физичког свијета, а манипулатор је коначно створио идеалну алатку манипулације. Учешћем у симулатору живот преносимо из физичког свијета и изједначавамо га са симулацијом. Људи сада већ улазе у виртуелне сукобе не само једни с другима већ и са системом, не схватајући да се боре у Метаверзуму симулатора, који је буквално у власништву манипулатора.

А Нео је морао бити „изабрани“ који је у симулацији, замислите, побиједио симулатор.

ИДИОТИЗАМ.

Тај идиотизам се усадио у разум људи те све чешће чујемо да људи, и они који себе сматрају пробуђеним, ову нашу божанску творевину више не разликују од симулације. Симулатор их је потпуно поразио. Највећа побједа манипулатора (симулатора) је када човјек уђе у борбу са симулатором мислећи да ће на крају изаћи побједник.

ИЛУЗИЈА. То је врхунац заблуде. Све док је човјек у симулатору не постоји могућност да буде слободан.

Једини начин да човјек побиједи симулатор и ослободи се симилације јесте да се искључи из симулатора и посвети се својој физичкој појави.

Не, физичка појава није симулација, то је манифестација душе, манифестација духовног у материјално. Научимо шта је духовно, знат’ ћемо и шта је стварно. Када будемо освијестили стварно лако ћемо тад препознати и симулацију. Тек тада можемо бити слободни у свијету, јер…

КАКО УНУТРА ТАКО СПОЉА.

КАКО ГОРЕ ТАКО ДОЛЕ.

Фото:Биг Бенг симулација; Википедија