Миришу силно бијели
цв’јетови
и пада ситна киша прољетна,
ја киснем сам.

И нико не зна како је
тешко ходити сам и болестан,
без игде иког свога,
у златно пролеће.

У срцу моме нема љубави,
у срцу мом су тамни спомени,
давни и мучни.

Силно миришу бијели
цв’јетови.
Киснем. Без мира, без
љубави.
Сам и жалостан.

Фото: Бела рада; Википедија