(Ова песма је написана кад је Симовић напустио ову реалност)

Лака ти земља
Витеже пера,
Реч је енергија
Из срца етера.

Нека ти немирни дух
Плавом Земљом ходи,
Неке те нека твоја
Плава звезда до
Самог Бога води.

Симовићу тићу,
Звезданићу, Змајевићу,
У светлости обитавај
И свој Дух спасавај,

Нека твоја Душа
Забљесне сјајем и нас,
Недостојне Србе
И поведе нас у спас.

Од кад тебе нема,
Тама и даље влада,
Наше душе и земља
И даље пропада.

Па ипак кад видимо
Да твој сјај са небеса бљесне,
Лакше нам је поднети
Све муке, болесне и бесне.

Фото: Песник Драган Симовић; Википедија