Све је мртво, тихо, тужно, све је хладно..
Немирје безума гори црним бићем!
Свест је од оца одвојена давно,
али нада срца говори да свиће!

Унутрашњом тамом севну светла бљесак,
Разоткри тишину, жеђ утоли горку,
Божију топлину расу као песак,
Реч оживе дете, уби чедоморку!

Крик живота новог, претворен у песму,
Вечношћу се смеши пред пркосом тмине,
Безбрижне доброте одвио је чесму,
Душом појми мирис старе отаџбине.

Фото: Ватра; Википедија