Драгана Штилет: Кекини унуци

Усне мале напућене
Обрашчићи и рупице
И кикице висилице
Сваког срца ломилице.
И најдраже миле очи
Смјешкају се
Кроз погледе
Дека више нема моћи
Срећа боја косе сједе.
Осмјех шара
Боје ствара
Дуге разне , црта ,боји
Па радошцу све помјери
Лијепо баки среца стоји.
Радост шире
свуд милина
Тад постају чаробњаци
Граде куле из давнина
Ђед,бака и вилењаци.
Од осмјеха свашта бива
Рупице сад дане боје
Прегшт неба
шаку цуда
Најмилије очи моје.
Фото: Девојчица; Википедија
