Невена Татић Карајовић: Киша

Да ли ти недостајем
у ноћи јесење
само по некад, кад звук те прене,
кад чујеш звекет капале кише
да ли те киша сети на мене?
Да ли ти недостајем
у зимска јутра
само онда, кад ваздух мирише,
кад осетиш пламен ватре ужарене
да л’ те топлота сети на мене?
И да ли ме носиш у летње дане
под кошуљом мокром
у грашци зноја
да ли ти певам мисли разуздане
да ли сетиш се да била сам твоја?
Да ли ти недостајем и у пролећа
у вечерима кад све се стиша
да л’ у капима чујеш столећа?
О, да ли те буди и пролећна киша?
Фото: Пролећна киша; Википедија
