Драгана Штилет: Совине муке

Трчи зека из јендека
Сав задихан шумом вије
Сазнао је страшне ствари
Ниста није као прије.
Причао са старом совом
Вратила се тек из града
Као воз да прегази је
Није причат била рада.
Отвори се стара сова
Па све своје муке збори
Виђела је свјетла града
И каква га мука мори.
Није мрква што је била
А ни кромпир ни салата
Није више мама иста
А ни онај снажни тата.
Мама ради цијелог дана
Тата некад ручак скува
А мрква се од нечега
Зрумени и надува.
А да видиш ту салату
А и купус како вене
Парадајз је тврд ко камен
А краставац грк ко чемер.
Бресква више не мирише
Лубеница сласти нема
Пчеле висе не долазе
Нешто нам се гадно спрема.
И јос многа чуда виђе
Но му није могла рећи
Јер од муке и од стреса
Морала је мало лећи.
Фото: Зец; Википедија
