Ана Милић: Лет до Вечности

Учим да летим
А ти се чудиш
Зашто гласа немам
Говором си ми завладао
Али ја небо бојим у плаво
.
Зовеш ме да се пробудим
А ја чекам на старом месту
Завирио си ми у најчуванију тајну
И питаш ме зашто ћутим
.
Кажеш – спремна сам за лет
Поклонила сам ти слово и песму
И крик одавно
Поклонићу ти и поглед одозго
На поље од каћуна
.
Све за лет до Вечности
Само ти крила никада
Поклонити нећу
Фото:Слика; Википедија
