Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао
Све драго камење знано и незнано
Које сам уз пут расипала
Несвесно и свесно
Од њега си сачинио најлепшу круну
.
На дан мога крунисања схватих
Шта добијам а шта сам изгубила
.
Потражих те погледом
Дању златаст ноћу сребрнкаст
Није те било тешко пронаћи
Теже те је сачувати и гледати
Истину мерити
.
Ухватих звезду у твом оку
И препознах одлуку
Бацих круну у вис
Драгуљи се расуше по небу
У ново сазвежђе и мапу мога срца
Ти имаш право да му даш име

Фото: Фототека Србског Журнал