Ништа ми више не значе речи,

већ само оно што је иза,

изнад и с ону страну речи.

Речи су важне,

али је битно оно

што речи претвара у живот.

Ако се речи не преобразе

 у стварност и живот,

 онда ни речи одвећ

 никаквог немају смисла.

Када духовним видом

посматрамо и сазерцавамо

свет око себе,

тада свим бићем својим осећамо:

да је све живо,

да је све духовно,

да је све дивотно,

те да се све пријатељски,

 и с љубављу,

опходи према нама.

Никада тако дуго, као ове ноћи, нисам зурио у пун Месец.

Седео сам испод ораха, у ставу за дубоко тиховање, и часима зурио у пун Месец, плаветан и плаветно-зелен, док је са Карпата, преко Вршачког горја, дувао снажан а умилан и дивотан ветар.

Зурио сам у плаветно-зеленкаст пун Месец, осећајући његова чудесна животна дејства и упијајући његове исцељујуће енергије што се разливаху прозрачним небом, сливајући се низ сенке крошања и дрвета на обасјане и светлеће тајинствене пределе у тишинама и дубинама несагледних поља, у белој ноћи пунога плаветно-зеленкастог Месеца.

Зурећи у плаветно-зеленкаст пун Месец, и сам сам, на тренутке, бивао Месец што плови и броди бледо-разјасним небом понад несагледне утихнуле равнице којом дувају силни, разбарушени и разиграни ветри, са далеких Карпата преко Вршачког горја.

 

(У позно доба ноћи, на Перунов дан, 7523. године)

Лирски записи из Акаше

Све је лажно у овоме свету.

Све је лажно и смрдљиво.

Последња фукара, последњи олош и шљам влада светом, влада нацијама, влада народима, влада расама, влада појединцима.

Предаторска раса, раса лихвара и зеленаша, раса змија и мајмуна влада човечанством.

Лажни новац се штампа из дана у дан.

Новац без икаквог покрића!

Да би последњи белосветски олош и шљам живео од туђег рада, од рада милиона, од рада милијарди неосвешћених људи.

Банкари су змије у људском обличју, змије које штампају лажни новац и тргују лажним новцем.

Они купују робље, купују сваког дана на стотине милиона робова лажним новцем, новцем без икаквог покрића.

Цео свет се клања лихварском и рептилском Златном Телету.

Цео свет је – Златно Теле!

Телећа памет влада бесловесним светом.

Курве и протуве владају успаваним човечанством.

Све владе су курварске, све владе су гмазовске и лихварске, све владе су највеће крвопије својега народа.

Али, за пробуђеног и освешћеног човека, гле! увек и вазда постоји тајни пролаз, постоји скривени и невидљиви излаз из света црне магије, из света илузија и омаја.

Тајна друштва и тајне заједнице – то је пут, то је пролаз, то је излаз за пробуђене и освешћене.

Само то и, ништа више, у овом поганом и смрдљивом свету!

Лирски записи из Акаше

Све моје песме, сви моји лирски записи казују једно: у свету нема Љубави, Лепоте, Мудрости и Дивоте, већ је све то у нама, у нашим најдубљим унутарњим световима који су повезани са Оностраним, са тајинственим оностраним сазвежђима и звезданим јатима.

Бесмислено је било шта тражити у свету, јер у свету ничега вредног нема!

Само залуду трошите и време и снагу тражећи годинама, тражећи целога живота, у свету оно чега у свету нема, нити је било нити ће икада бити.

Све Лепо и Дивотно што видите у свету, знајте да то није од света, већ је то пројављивање Красоте и Дивоте из виших духовних светова.

Оно што је Истина у вишим духовним световима, то се на Земљи пројављује као Лепота.

Лепа жена, леп цвет, лепо дрво, лепа птица, лепа животиња – све је то једно те исто пројављиваље Лепоте и Красоте из виших духовних светова.

Жена није лепа зато што ју је свет учинио лепом, већ зато што су је божанска бића из виших духовних светова лепом створила и у овај свет послала.

Лепота, Красота и Дивота жене не само што није од света, но ће свет на све могуће начине гледати да јој украде и уништи Лепоту, те да је свуче у каљугу света.

Свет не воли Лепоту; свет презире Лепоту; свет убија Лепоту!

Још сам у детињству сазнао, од својих горштачких предака, да је у свету најтеже одбранити и сачувати лепу жену, јер свеколики погани свет потајно кује заверу и удружује се против женине Лепоте и Красоте, као и против онога коме та Лепота и Красота припада.

Свет је поган, свет је пун погани.

Ако то не схватите и не освестите на време, бићете жртва поганог и злог света.

Наше визије

и снови које будни сневамо

 имају чудесну моћ.

Све што у сновима

 и визијама видимо,

то постаје наша стварност.

Уметност сневања

у будном стању

 уводи нас у више светове

 божанских бића.

Ни највећа знања,

 ни највећа умећа,

ни највеће вештине,

гле! без Љубави

ништа не значе.

Љубав је почетак

 и свршетак

нашега Живота

са Сврхом

и Смислом.

Једино Љубав може

Човека да учини бесмртним

и да га узнесе

до Самога Бога.

Ма камо год пошао,

ма где год дошао,

свуда ћеш се срести с оним

 што у своме најдубљем бићу

већ вековима носиш.

 

Лирски записи из Акаше

Песници вилењаци умиру од љубави.

За песника вилењака је најлепша смрт – смрт од љубави.

Само онај ко је умро од љубави, истински је познао, заволео и живео живот.

Круна живота јесте смрт од љубави.

Песници вилењаци умиру од вишка љубави, како ми је једном приликом, давно, рекао један обичан банатски паор, који је читао песнике.

Он није имао више од четири разреда основне школе, а његова је кућа била пуна књига, и то само књига поезије!

Песнике је, напросто, обожавао; за њега су песници били и остали богови.

Да, обичан банатски паор са четири разреда основне школе познавао је поезију боље од многих свеучилишних професора!

Он је живео и умро за поезију!

Од обичног банатског паора, који је живео за поезију и умро за поезију, први пут сам чуо да постоји и вишак љубави.

Замолио сам га, да ми разјасни шта, по њему, значи вишак љубави!

Вишак љубави је, приповедаше ми банатски паор, кад љубав у човеку (у песнику вилењаку) толико нарасте, да више не могу да је примају обале живота. Као кад река набуја, надође и нарасте, па почне да се прелива преко корита, те све око себе да руши, уништава, плави и потапа.

И љубав је као река.

И љубав може да побесни, да подивља баш као и река.

Никада ме нису привлачиле обичне, нормалне љубави.

Обичне, нормалне љубави никада и нисам сматрао за љубави.

Само онај ко умре од љубави одлази у вечан живот, одлази у Сварогов Златни Ириј.

У Свароговом Златном Ирију обитавају само они који су умрли од љубави.

Љубав мора да буде чудесна; љубав мора да руши све препреке, све границе, све бране и све уставе пред собом и око себе.

Љубав мора да буде изнад живота и смрти, да буде већа и од живота и од смрти.

Љубав мора да надрасте и превазиђе саму себе – да се преобрази у Светлост, у Истину, у Бога.

Нема ниједног знаменитог песника који није умро од љубави.

Та истина о песницима држи се у тајности.

Зато су лажне све биографије песника које се у школама уче.

Сви песници умиру од љубави; неки у младости, а неки у старости; али сви до једнога – умиру од љубави!

Животописе (биографије) песника нису писали сами песници, већ они који не разумеју песнике: књижевни историчари, теоретичари, професори и ини позитивистички интелектуалци који у свом веку нису написали један једини стих.

А ја вам кажем – песници вилењаци умиру од љубави, и сви они након смрти прелазе у Сварогов Златни Ириј, где вечно обитавају сви љубавници, сви заљубљеници, сви песници вилењаци, сви они који су живели од љубави и умрли од љубави.

И ово запамтите: само они који су живели од љубави – умиру од љубави!