Category: СВЕ ОБЈАВЕ
КРАЈИНА
КРАЈИНА
Ископаше ти срце предивна Лико,
У цик зоре једне на каменом кршу,
Знајући да тада то не жели да види „ико“,
Хрватски син ти је камом искасапио душу…
Али дирнути руком крвавом он све је смео,
И нејач да нам затре, остави огњишта наша пуста,
Светиње да нам сатре, и уништи Крајишки народ цео,
Зато што иза њега беху, из Куће Беле, лажљива и подла уста…
И сад док у туђини живим негде, у беди и на рубу,
У прњама изношеним старим, некад раскошном оделу,
Сетим се често вароши своје, где први пут сретох своју Љубу,
И из даљине, у сновима замишљам тебе, поново Србску и целу…
И очи моје сада су звезде угашене, које
Понекад свету овом суровом покажу сву горчину своју,
Али човека овде више нема ко би разумео трагедију Твоју,
Братство и Вера предака наших овде готово више и не постоје…
Тако на мене понекад, кад ме обузму чемер, јад и вино,
На туђинској, и мемљивој некој, подстанарској плочи,
Засијају оданде, из даљине туђинске и преке, тужна Крајино,
Твоје, од руке усташке по други пут, ископане очи…
„Препевао“ Симониду М. Ракића- Миодраг Новаковић
Драган Симовић: Песма из Акаше
Бити Србин, значи:
бити виша раса
и у вишој раси
бити виша каста.
Срби су међу Првобитним Хиперборејцима
били виша каста –
каста ратника и духовника.
Када би се, у Древности,
рекло Србин или Србкиња,
тада се мислило
на вишу касту
звезданих синова и кћери.
Драган Симовић: БОГОВИ СУ У ВАМА
Ви сте звездана будућност, ви сте ново космичко семе, ви сте ново видело неког будућег света у којему ће се рађати богови.
Богови су у вама; богови ће се кроз вас и из вас рађати.
Не обзирите се на стари свет које се распада и нестаје.
Стари свет и мора да се распадне и нестане.
Будите загледани у звездану будућност.
Ваша звездана будућност јесте у садашњем тренутку.
Садашњи тренутак јесте у вечности.
Драган Симовић: ТРИ БОГИЊЕ У ЈЕДНОЈ БЕЛОЈ СРБКИЊИ
Лирски записи из Акаше
Свет је мртав без Етике, Естетике и Поетике; свет је мртав без Љубави, Красоте, Доброте и Дивоте.
Човек са Вертикалом јесте Светлост, Човек без Вертикале јесте Тама.
Данас сам у Вршцу срео расну Србкињу.
У њој сам видео и препознао цело Србство, у њој сам видео и препознао свеколику Расу.
Расна Србкиња – то је Богиња.
Чиста Раса, чиста Светлост, чиста Љубав.
Расна Србкиња – то је истовремено и Богиња Љубави и Богиња Лепоте и Богиња Доброте.
Три Богиње у Једној Србкињи!
То није шала!
То је Истина.
Неки ме називају националистом, неки ултра-националистом а неки, пак, расистом.
Шта ја марим за то!
Нека ме називају како им воља.
Ја знам ко сам; ја знам чији сам; ја знам одакле сам пошао; ја знам куда сам, камо и зашто пошао.
Ја знам да је Вршац древни србски град.
Знам да су Вршац основали витезови Деспота Стефана Лазаревића.
Знам да су Срби одувек живели у Вршцу.
Знам да је реч Вршац – србска реч.
Ни то није шала!
Шале се они који појма немају о Повесници Срба.
(У Вршцу, подно Куле Деспота Стефана Лазаревића, 4. коловоза 7523. године, по Србском КолоДару.)
Драган Симовић: ЉУБАВ ЈЕ СВЕ У ВАМА И ОКО ВАС
Не тражите Љубав
и не лутајте далеким световима
у потрази за њом,
јер, гле! –
Љубав је у вама!
И, не само што је Љубав у вама,
већ сте и ви сами –
Љубав која дише!
Ваше срце је Љубав,
ваша душа је Љубав,
ваши снови су Љубав,
ваша дела су Љубав!
Све је Љубав:
све чега се такнете,
све чему се осмехнете,
све што помилујете –
то јесте Љубав!
Зашто тражите Љубав,
када је Све – Љубав?!
Престаните да тражите Љубав,
и схватићете:
да је Љубав све време
тик уз вас,
да је у вама
и да сте ви сами собом
оваплоћена Љубав
која се на Земљу низвела!
Драган Симовић: Тајинство и дивота стваралачког писања
Лирски записи из Акаше
Ја знам да ви све већ знате ово о чему пишем, али, ипак, пишем!
Често се питам: зашто пишем!?
Пишем зарад себе и своје душе, као што и ви читате зарад себе и своје душе.
Сви смо ми повезани и умрежени, како ми пре неки дан рече и написа једна Бела Вила.
По древном тајном (магијском и окултном) учењу, писање је кристализација и визуализација наших мисли, илити, по србски: писање је згушњавање и подизање на виши ступањ наших мисли.
Када се мисли запишу (напишу) , тада постају много гушће и чрвшће, постају ојачане и оснажене духовним дејствима из виших светова, постају слика и визија која је само на корак до потпуног остварења.
Наше мисли које не записујемо немају тако снажна и моћна магијска и духовна дејства како то имају записане мисли.
Када се мисао запише, тада се – песнички речено – стави потпис и удари печат из виших стваралачких светова, и та записана мисао (кристализована) убрзо ће постати сушта и опипљива стварност.
Писање је виши ступањ стваралачке магије.
При писању ми бивамо повезани са вишим духовним бићама, и бивамо, у исти мах, надахнути сликама и увидима из Акаше.
Све што на Земљи запишемо, то истовремено бива записано и у Акаши, у језгру звезданих јата.
Ову тајну не знају (нити, пак, верују у њу!) они који нису посвећени стваралачком писању.
А песници то одувек знају!
Драган Симовић: СВЕТ ВИЛЕЊАКА ЈЕ У НАШИМ СНОВИМА
Лирски записи из Акаше
Свет Вилењака није онакав кавим га приказују јудео-кршћани, заклети непријатељи свега дивотног, племенитог и узвишеног у нашем Предању.
Вилењаци су виша духовна и божанска бића која обитавају на Земљи, чији је Задатак да припомажу, превасходно, душевни и духовни развој Људи.
Вилењаци су некада давно – у Праисконији, у Доба Древности – живели у Заједници са Људима.
Чак је бивало и бракова између Вилењака и Људи.
Рађала су деца из љубавне везе између Виле (Вилењакине) и Човека.
Деца из таквих бракова бејаху изузетно надарена и поседоваху чудесне и наднаравне способности и моћи.
Били су божански јунаци, божански мудраци и песници, као и прелепе и премудре девојке – Красавице, Дивотнице и Мудрице.
Вилењаци су дубоко у нама; Свет Вилењака је у нашим сновима.
Ми смо преко снова и визија повезани са Светом Вилењака.
Без Вилењака људска раса не може да опстане.
Вилењаци хране наша унутарња тела – животно, умно, душевно, духовно и божанско.
Тешке болести Људи овога времена, као и рана умирања – све је то последица раскидања Древног Завета између Вилењака и нас.
Када кажемо да су Вилењаци (Вилењакиње) и Виле наши водичи и чувари, онда не мислимо само на спољни свет, на видљиви свет око нас, већ, пре свега, имамо у Свести дубоке и тајинствене унутарње светове.
Вилењаци нас проводе кроз унутарње и оностране светове.
Они су наша Вертикала, они су наша Част!
Варг Викернес: ВИЛЕЊАЦИ ЧУВАРИ
Многи мисле да је концепт анђела и анђела чувара хришћански концепт, али то је далеко од истине. Чак и сам термин анђео потиче из древне Грчке и једноставно значи “гласник”. Анђели су били гласници богова, а тако су најчешће описивани и скандинавски светли вилењаци. Бићу толико смео да тврдим да је анђео грчко име за светлог вилењака чувара.
Драган Симовић: СЛАВА И ЧАСТ ДАЈБОГОВОМ ПУКУ!
Ма шта год ватиканска и атлантистичка поган од погани мислила и празнословила, поновићу оно што сам толико пута написао:
Нема храбријих и већих ратника од Срба;
нема лепших и дивотнијих жена од Србкиња!
Ово поновљам на стотине, на тисуће пута, највише због оних изрода и оне погани што на овај свет дође једино зато да опогани и Земљу и Васељену.
Србин Старославац: ПЕРУНОВ ПУК
ПЕРУНОВ ПУК
Севај муњо удри громе,
Бог се срди, гране ломе,
пада муња међ дрвеће,
ту се злоба скрити неће.
Казни лоше Перун Боже,
твоја стрела убит може!
И ми ћемо ту помоћи,
горе ватре целе ноћи,
за јутро се пук сад спрема.
Ког јунака овде нема,
свако ће се борит знати,
за тебе ће живот дати.
Севај муњо удри громе,
дај сад снaге роду своме!
ВЕЛЕС МУДРИ
Велес мудри и поштени,
тврду веру зна да цени,
тај ко лаже криво збори,
нека жив у ватри гори,
а ко прави дела часна,
судба ће му бити јасна,
за живота и кад прође,
пред Велеса када дође,
Велес мудри и поштени,
часне људе зна да цени!
ПЕРУН
Перун грoме, Перун громе!
Певам песму Богу своме.
Муњо удри, муњо удри!
Криве казни Боже мудри.
Дрво храста, дрво храста!
Од тебе нам род наш наста.
Бадњак гори, бадњак гори!
Наша песма свуд се ори.
Нек се ори, нек се ори,
уз песму се лакше бори!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 