Category: СВЕ ОБЈАВЕ
Драган Симовић: Будућност се већ догодила
Лирски записи из Акаше
Будућност се већ догодила, док смо ми сном самртнијем снили.
Да смо били будни, видели бисмо да се будућност већ догодила!
Каква нам је Свест, такав нам је и Живот.
Све што видимо у спољноме свету, гле! све је то прошлост.
Будућност је у нама, у нашем унутарњем бићу, у нашем срцу.
Када се будемо спустили у своје унутарње биће, у своје срце, тада ћемо ћемо видети, и појмити, да се сазвежђа и звездана јата – са својим дејствима и енергијама – крећу у смеру ка будућности, а да се дејства и енергије спољнога света крећу у смеру ка прошлости.
Казаљке на вашем унутарњем – животном и звезданом – часовнику, прате кретање сазвежђа, звезданих јата и васиона – крећу се према звезданој и правасељенској будућности!
Драган Симовић: Битно је шта ми мислимо о себи
Лирски записи
Уопште није битно шта Инглези, Амери, Немци и остале белосветске парије мисле о нама.
Битно је шта ми мислимо о себи, и битно је, такође, шта Руси, Јапанци, Кинези, Индуси, Тибетанци и ини Бели Индијанци – ти древни, посвећени и духовни народи – мисле о нама, како нас виде и како доживљавају.
Манимо се Инглеза, Амера, Немаца и осталог белосветског олоша и шљама!
Докле ћемо се снисходити и снебивати пред тим паријама, паразитима, гмазовима и лихварима?!
Кроз стотину лета, верујте, нико неће ни знати да су некада постојали Инглези, Амери и Немци!
То су предаторски и паразитски народи без будућности!
ЋЕ ПРОЦВЕТАМО И ПУСТИМО КОРЕЊЕ- АКО НЕ У ТУ КОНТРАВЕРЗИРАНУ ЕУ, ОНДАК У ИЛОВАЧУ НА ОРЛОВАЧУ – ДЕДА МИЛОЈКО
ДЕДА МИЛОЈКО- ДОБРО ЈЕ СИНОВАЦ, СВЕ НАМ БОЉЕ ИДЕ- НЕСТАЈЕ БЕЛА КУГА У СРБИЈУ… СВАКИ ДАН НАМ СТИЖЕ, У АЗИЛАНТСКИ РЕГРУТНИ ЦЕНТРИ, НЕКА НОВА ВОЈСКА С ЈУГА… ОТВАРАЈУ НАМ ЧАК И АЗИЛАНТСКА ПОРОДИЛИШТА, ЈЕС ДА ЈЕ ЗА САД САМО ЗА БУЛЕ, АЛИ ПУШЋУ ОНИ ТУ И ПОНЕКУ НАШУ (КОНВЕРТИРАНУ)… Е САД КАД САМ И ТО ДОЖИВЕО, МОГУ ДА ИЗУМРЕМ КО (БИВШИ) ЧОВЕК, ЈЕРБО ЗНАМ ДА ЋЕ ПРОЦВЕТАМО, И ПУСТИМО КОРЕЊЕ У ВЛАСТИТУ ЗЕМЉУ (УМЕСТО ДА ГА ГЛОЂЕМО КО ДО САДА), И ТО ЈОШ КОЛИКО СУТРА- АКО НЕ У ОНУ ЂАВОЉУ ЕВРОУНИЈУ, ОНДАК У ИЛОВАЧУ, НА ОРЛОВАЧУ…

УСТАЈ БРЕ СРБИНЕ- ДЕО ЧЕТВРТИ
ДЕДА МИЛОЈКО: СИНОВАЦ- ЋЕ ПРОЦВЕТАМО И ЋЕ ПУСТИМО КОРЕЊЕ- АКО НЕ У ТУ КОНТРАВЕРЗИРАНУ ЕУ, ОНДАК У ИЛОВАЧУ, НА ОРЛОВАЧУ…
Пише Миодраг Новаковић
ФБР, 17 јул 2015
Бре синовац, млого се овај наш народ попишманио. Скаче на оног сиротог премијерчића с напућене усне (ко Ћићолина), уједа га, боцка…
Погледај оригинални чланак 1.313 more words
Драган Симовић: Све што сневаш…
Жељко Стрика: Звјездане ноћи
Драган Симовић: Срби са Србима!
Лирски записи из Акаше
Срби могу имати пријатеље само међу Србима – а то су Руси!
Као што и Руси могу имати пријатеље само међу Русима – а то су Срби!
Срби и Руси су синоними – сродне, истоветне речи!
Срби не могу имати пријатеље у туђинским релегијама – јудео-кршћанству и исламу – зато што су то религије које не подносе никакве различности, никакве самосвојности, и никакве самобитности.
То су религије које потиру сваку самосвојност и сваку самобитност.
То су религије-идеологије које уништавају и затиру све што није јудео-кршћанство и све што није ислам.
У самој бити, то су религије које убијају и властите вернике који не желе да наносе патњу и зло другима!
Наносити патњу и зло другим бићима – то је одлика ових религија.
Ако Срби (Руси) и Руси (Срби) не схвате да једино једни другима моги бити истински и искрени пријатељи, онда је свршено с њима!
Драган Симовић: О србским тајним друштвима
Лирски записи
Србство ће се спасити, ако Срби буду оснивали тајна друштва.
Једино тако, и никако другачије!
Зато што је у Србству данас пуно накота и изрода.
Накота и изрода што разара Србство изнутра, што разгруђује и уништава Србију изнутра.
Тајна друштва су једини спас за Србство и Србију.
Што више тајних друштава, што више тајних братстава – Србство ће бивати све јаче, снажније и моћније.
Тајна друштва – од најједноставнијих до најсложенијих!
Свуда, по свим србским земљама, по свим србским градовима, по свим србским општинама.
Без србских тајних друштава – нема спасења Србству, нема спасења Белим Србима.
Снага и моћ Србства јесте у тајним друштвима, у тајним заједницама.
Србска надмоћ долази до пуног изражаја само у дубокој тајности.
Ја верујем, да сваки расни Србин, да свака расна Србкиња већ зна како се оснивају и воде тајна друштва.
Драган Симовић: Од наших снова зависи судбина звезда
Драган Симовић: ЧАСТ И СЛАВА!
Лирски записи из Акаше
(Јадранки – Белој Србкињи из Републике СрБске)
Наши снови и наше визије стварају нови свет – свет љубави, доброте, лепоте, красоте и стваралаштва.
Ако верујемо – биће тако!
А морамо да верујемо, јер знамо да ће бити тако, да мора бити тако!
Вера и знање иду упоредо, иду руку под руку.
Кад верујеш, онда и знаш; кад знаш, онда мораш и да верујеш.
Наш портал јесте вилењачки, звездани, васељенски Портал Светлости.
Ми смо својим дејствима, својим енергијама, својим осећањима, визијама и сновима пронашли тајни онострани пролаз кроз сазвежђа и звездана јата до Срца Неба, до Језгра Васељене.
Ви и ја, сновима и поезијом, стварамо нови свет, нову звездану будућност.
Нова Србија рађа се из наших снова и визија.
Нова Србија за нове, самосвесне и самобитне, Беле Србе.
Ви сте ме бодрили и соколили онда када ми је бивало најтеже, кад ми се чинило да немам више снаге ни за шта, кад сам поверовао да ће ме сиромаштво урнисати.
Свака ваша помоћ – тада, као и сада – била је велика, била је значајна, била је битна.
Дивне, племените, узвишене и посвећене Беле Србкиње обавиле су свој божански задатак достојно Белих Србкиња.
Њима, Белим Србкињама, част и слава!
Част и слава! – то је усклик древних хиперборејских Белих Срба, Сварогових и Перунових ратника Светлости.
(Негде у пољима банатским, у сутон румен и зелен, у лето јарко и жарко, 7523. године.)
Драган Симовић: Шта бих ја без снова и поезије!
Лирски записи из Акаше
(Врлим и милим пријатељима:
Јадранки, Милици, Свамили, Снежани, Татјани, Владану, Жељку, Соколу са Велебита…)
Шта бих ја без снова и поезије!
Живот ми не би имао никаквог смисла.
Све оно што сам на својим животним стазама и путевима тражио, све оно за чим сам чезнуо, лутао и трагао кроз многе животе – нашао сам у својим сновима које сам будан сневао и у песмама својим које сам – радостан и сетан у исти мах – сневајући певао.
Ако ми узмете снове и поезију – ни мене више неће бити!
Моју су душу обликовале моје песме и моји снови, и моја је душа сва у мојим песмама и сновима.
Без снова и поезије давно би свенула и усахнула моја душа.
Могу и овако рећи: без снова и поезије моја се душа никада не би развила, никада не би процвала и мирисала, никада не би била жива.
Ја сам Сневач и Песник који живи своје снове и своју поезију.
Мој Завичај – то су моји снови и моја поезија!
Песник Вилењак нема ни Завичаја, ни Домаје, ни Родине на Земљи, већ у једном далеком звезданом јату с ону страну свега видљивог и појавног.









Док у крошњама кедрова
и маслина,
подно Бијелог Горја,
замиру хорови цврчака,
а вечерњача урања
у хоризонт
иза модрога мора,
пали се звјездани свод
и бдије кроз ноћ,
над каменом и пијеском,
над тишином
и над мирисима острва.