Лирски записи

Милици К.

 

Човека одређују, обликују и стварају снови.

Какве снове сневамо, такве и личности бивамо.

Снови су пресуднији и битнији од мисли.

Ако не умемо да сневамо, онда не умемо ни да мислимо.

Ако не умемо да сневамо, онда не умемо ни да стварамо.

Ако не умемо да сневамо, онда не умемо ни да живимо.

Какав је ко – то не зависи од његових мисли, већ од његових снова које будан снева!

Онај ко не уме да снева и машта, никада се неће ни развити у слободну, самосвојну и самобитну личност.

Онај ко не уме да снева и машта, никада неће упознати овостране и оностране тајинствене, дивотне, чаробне и чудесне светове.

Сневачи и песници покрећу и стварају светове.

Не покрећу и не стварају светове мислиоци и философи, већ песници и сневачи.

Поробљавање нашега ума и духа почиње још у детињству, када нам одрасли не дозвољавају да сневамо и маштамо.

Родитељи који деци забрањују да сневају и маштају, полако их припремају за будуће робове.

Једино сневање и маштање чини некога слободним човеком, слободном и самобитном личношћу.

Јер, шта је човек без снова и маште?!

Мислећа машина, робот и роб!

Мисли разбољевају.

Ништа нас тако не разбољева, ништа нас тако не чини крхким, трошним, јадним, бедним и смртним као наше властите мисли и наше непрестано размишљање.

Што више размишљамо, све смо даље од бесмртности и вечности, све смо даље од љубави, истине, лепоте, радости, светлости и живота.

Нашу душу не хране наше мисли, него наши снови и наша машта.

Ми живимо у свету без снова и маште.

Зато је тако суморан, грозан и ужасан овај свет.

Свет без сневача и песника јесте свет сенки и утвара.

Песника не чини песником знање, већ машта и снови.

Ствараоца не чини ствараоцем знање, већ снови и машта.

Ниједно Теслино дело није рођено из знања, већ из снова и маште.

Да Тесла није умео да снева и машта, да није рођен као божански песник и сневач, ништа не би ни створио.

То не кажем ја – то је сам Тесла рекао, и поновио на стотине пута.

Наши светли снови чине нас боговима и богињама.

Они који не умеју да сневају и маштају, никада се неће ни уздићи у ред бесмртника.

Што више светлости у нашим сновима, то више светлости и у нашим душама.

Колико ће наша душа бити прожета и испуњена светлошћу, то, превасходно, зависи од наших светлих снова.

Лирски записи

Неко тајинствено смирење и блаженство осећа се, у ваздуху, свуда око нас.

Као да се сва бића смирују, као да се и Мајка Земља смирује, као да се и сви дуси – ватрени, водени и ваздушни – смирују; као да се сва творевина – и горе и доле, и унутра и напољу – смирује.

Стваралачки Дух Новога (Златнога) доба лагано се на Мајку Земљу низводи, запљускујући и прожимајући сва бића сушта, како на Мајци Земљи тако и у Васељени, међу сазвежђима и звезданим јатима.

Радујмо се, и веселимо, божанским дејствима што извиру из Језгра Звезданог Јата, и нас се изливају у виду осећања милости, смирења и блаженства!

Лирски записи

Атлантизам је најбесловеснији материјалистички поглед на свет ниже предаторске и паразитске расе.

Расе која већ десетинама столећа пљачка хиперборејске и аријевске Беле Србе.

Расе која није способна за самосталан стваралачки живот, већ убија, пљачка и отима, свуда по свету, да би преживљавала.

Атлантизам је болест ума, душе и духа.

Само је болесна, пљачкашка и готованска раса могла да изнедри тако искривљен и извитоперен поглед на свет.

Зато и кажем, да ће човечанство убрзано почети да се развија – на свим пољима бића, духа и стваралаштва –  онога тренутка када заувек буде поражен и одбачен атлантизам.

Када атлантизам буде избрисан из наше свести, избачен из нашега ума и срца.

Јер, све док у свету постоји макар и сенка атлантизма, хиперборејска и аријевска раса неће моћи духовно да напредује и узраста.

Лирски записи

Русија је увек и вазда спасавала Србију.

Без Русије никада не би ни било Србије.

Сваки самосвојан и самобитан Србин зна, да су Србија и Русија једна душа и једно срце, те да је Србија јака само онолико колико се наслања на Русију.

Хиперборејски и аријевски Бели Срби имају две Родине, две Домаје – Србију и Русију.

Ниједан аријевски и хиперборејски Бели Србин неће ни у мислима својим, никада и нипошто, раздвајати Србију од Русије!

Све остало је само ватиканска и атлантистичка пропаганда, која пролази још једино код успаваних, неосвешћених и бесловесних Срба.

Код Срба који, уистини, и нису Срби!

Ми нисмо од овога света,

нити тражимо утеху у овоме свету.

Наш свет је у нашим мислима и осећањима,

у нашим сновима и визијама,

у нашим песмама и играма.

С ону страну овога света,

с ону страну свих видљивих светова,

гле! у пурпурној светлости

 Трију Оностраних Сунаца

рађа се наш свет,

лепши и дивотнији

 од свих тварних,

појавних и видљивих светова;

 лепши и дивотнији од свега

што у овоме свету

обитава и бива!

Лирски записи

Све о чему размишљате, то и храните својим мислима.

Наше мисли стварају овај свет, као и све ине светове.

Увек изнова, и изнова.

Свет није створен једном заувек, већ га ми, без престанка, престварујемо, обликујемо и остварујемо.

О чему размишљате, то вас и походи.

Када се наше мисли материјализују, онда нас походе као добро или као зло; све у зависности од наших прошлих и садањих мисли.

Док читате вести у новинама, или док их слушате и гледате преко електронских медија, тада можете у трену и да их преиначујете, да их мењате и преокрећете.

И најцрње вести ви у својим мислима можете да преиначите у најсветлије.

Ваше мисли, ако су освешћене, имају већу моћ од свих медија у свету.

То су тајна знања наших хиперборејских предака.

Не слушајте позитивисте, материјалисте и дарвнисте!

Они су на много нижем ступњу умног и духовног развоја од вас.

Они су и иначе нижа раса.

Змијска, мајмунска и предаторска раса, чија је свест веома скучена и сужена.

Прошло је време лихварских и атлантистичких гмазова.

За њих, још мало, неће више бити места на Земљи.

Тако је одлучено у горњим вишим световима.

Лирски записи

Сваки нам је трен дан за учење, образовање и освешћивање.

Немамо ни један једини тренутак живота за ниске, припросте и приземне ствари, за неосвешћене разговоре и празнословља.

Ми немамо више времена ни на обичне речи.

Песник нам поручује: На обичне речи више немам права!

Сваки пропуштен тренутак јесте заувек пропуштен тренутак!

Ми нисмо оно што имамо – ми смо само оно што јесмо!

Што, заиста, јесмо!

Оно што имамо – то није наше!

Наше је само оно што немамо!

Наше је само оно што нам ниједан лупеж не може покрасти.

Наше је само оно што је у нашем срцу, у нашој души, у нашем духу.

Све друго је привид, варка и опсена.

Моје срце куца

 у ритму звезданих јата.

Отварају се двери

унутарњих светова

 и тајни пролази

на звезданом небу.

Путујем кроз време,

путујем кроз вечност,

путујем кроз властите снове

у потрази за собом,

 у потрази за смислом

и сврхом живота.

Док зурим у дубине звезданог неба,

осетих и схватих:

све је у нама унутра,

све је у нашем унутарњем

бићу и суштаству.

Звезде које посмтрам, гле!

 нису напољу,

нису у спољноме свету,

 већ дубоко у мени,

у мојим унутарњим

световима и пространствима.

Све што постоји –

постоји само у нама,

постоји само у нашој свести,

постоји само у нашим сновима!

Лирски записи

Сваког дана, сваког часа, сваког трена разлучуј битно од небитног.

Буди строг у властитом избору, буди најстрожи према себи самоме.

Не буди болећив према својим жељама и прохтевима, не буди болећив према властитим слабостима.

Онај ко је пошао путем духовног посвећења не сме бити болећив ни према коме и ни према чему, а понајмање према себи самоме.

Ако си то разлучио, онда крени још даље, јер и међу оним што је битно постоји нешто што је битније од свега битног, постоји нешто што је у томе трену најбитније.

За сваког духовног, звезданог, божанског и вилењачког посвећеника Вечан Живот са Сврхом и Смислом мора бити битност свих битности, мора бити најбитнија битност свих битности.

Вечан Живот са Сврхом и Смислом јесте Живот у Духу Стварања, јесте Живот Човека који жели да узрасте до Бога.

Освешћен, самосвојан и самобитан Човек мора да тежи и стреми ка Богу, ка Боговима и Богињама, ка Божанствима Унутарњег Неба – да буде Један од Њих!