Лирски записи

Милица Ђурђевић је расна, самосвесна и самобитна Србкиња – Бела Србкиња!

Она је Личност.

Личност, у праизворном и праисконом значењу те речи.

Она је Србска Вертикала.

Она је Вертикала Србства.

Али, Вертикала племенитог и божанског, галактичког и космичког Србства.

Србства звездане будућности.

Мало је у овом времену тако знаменитих и самосвесних личности попут Милице Ђурђевић, расне Србкиње из Србског сабора Заветника.

Она је Заветна Србкиња, она је Србкиња Божје Вертикале.

Чистота њене божанске душе пројављује се у њеној лепоти и младости.

Она зрачи лепотом, чистотом, дивотом, красотом и племенитошћу.

Она је оваплоћење древне србске (словенске) Богиње Лепоте и Мудрости.

Али, Милица је истовремено и древна србска ратница светлости.

У њој се сабрало све оно најлепше, најдивотније, најплеменитије, најмудрије и најхрабрије у Белом Галактичком Србству.

Нека је Слава и Част Белој Србкињи Милици Ђурђевић!

Једно будуће освешћено, самосвојно и самобитно Галактичко Србство дичиће се и поносити Милицом Ђурђевић.

Не само да верујем, већ и знам!

(На светим водама Истера,

у јесен жуту и румену, 7524.)

Не занима ме уопште

куда иде свет,

ни шта ће бити са светом,

 јер ја нисам од света.

Мени више значи

 један пробуђени и освешћени Србин,

 једна пробуђена и освешћена Србкиња,

него милиони успаваних и бесловесних,

него цео свет крда и чопора.

И више ћу туговати и жалити

за једним јединим

 пробуђеним и освешћеним Србином,

за једном једином

пробуђеном и освешћеном Србкињом,

него за милионима бездушне,

безбожне и бесловесне светине

 што у чопорима и крдима

 иде на кланицу.

Заиста,

уопште ме не занима

куда иде свет,

ни шта ће бити са светом,

јер ја нисам од света

и нисам у свету.

Колико свако од нас

 заштити самога себе,

толико ће га и Бог заштитити.

Колико свако од нас

заштити самога себе,

толико ће и бити заштићен.

Нико нас у свету

 не може заштитити и сачувати,

ако ми сами себе

не заштитимо и не сачувамо.

Лирски записи из Акаше

Душманин се не дочекује погачом и сољу.

Погача и со је искључиво за пријатеља, за онога који припада раси, роду и племену.

Натурализовани, вештачки и лажни Срби само скрнаве древне, ведске и хиперборејске, обичаје Белих Срба.

Ко су Бели Срби?

То су чисти, расни и освешћени, Срби.

Бели Срби – то су Срби Вертикале.

Не могу се србске парије и палије назвати Белим Србима!

Има Срба и Срба.

Има свакојаких Срба.

Има Срба који су – од зла оца и још горе мајке.

Има злих, потуљених, подмуклих и поганих Срба.

Али су само Бели Срби – истинити и расни Срби!

Само Беле Србе сматрам и зовем Србима.

Само о Белим Србима пишем.

Ако Србин није Србин Вертикале онда тај, за мене, и није Србин.

Он може бити све друго, само не Србин, а још мање – Бели Србин!

Лирски записи из Акаше

Шта ће нама Западњаци!

Ми с њима немамо ничег заједничког.

И нисмо иста раса!

Западњаци су јудео-кршћани, а јудео-кршћани јесу највећи мрзитељи Срба, Руса, Словена.

Сваки јудео-кршћанин носи у крви, у генима праискону мржњу према свему србском, хиперборејском, ведском и аријевском.

Зло је рођено и храњено у Ватикану.

Највећи мучитељи Срба, највећи крвопилци србских мајки и србске нејачи били су, управо, јудео-кршћански свећеници и жреци.

Њихов бог јесте бог мржње, зла и смрти.

Усташија је рођена у Ватикану.

Усташија је круна Ватикана.

Где су јудео-кршћани ту је и усташија.

Највеће злочине, највеће геноциде диљем и широм Земље чини су ватиканци, јудео-кршћански жреци и свећеници.

Све њихове цркве пуне су до купола србске крви.

Србска крв је на зидовима и олтарима свих јудео-кршћанских цркава.

Усташија је само друго име за јудео-кршћанство.

Између јудео-кршћанства и усташије стоји знак једнакости.

Између јудео-кршћанства и планетарног тероризма стоји, такође, знак једнакости.

Дошао је тренутак, да једном за свагда раскрстимо са јудео-кршћанством.

За један нови почетак у новоме добу Великог Духа Стварања, морамо ставити тачку на све преговоре и договоре са Западњацима, са јудео-кршћанима, са ватиканском усташијом.

Ми смо различите расе.

Ми смо различити светови.

И наше мисије су различите.

Истинито рођење –

то је

кад родиш самога себе!

О, Велики Душе,

 Створитељу и Родитељу

свих бића и свих светова!

ако се поново будем родио

 у овоме свету,

роди ме здравим,

чилим,

 крепким,

снажним,

 храбрим,

неустрашивим,

мудрим и богатим,

како бих могао да чиним

дела милосрђа,

доброте и љубави

свим ближњима,

свим људима,

и свим бићима –

свима онима

који мени у овоме свету,

у овоме времену,

у овоме животном току

чињаху дела милосрђа,

 доброте,

дивоте и љубави,

и који ме спасаваху све време,

од рођења мојега

 до дана-дањега.

(На светим водама Истера,

 у јесен жуту и румену, 7524.)

1. Пути воде тамо амо
   да се збуне деца света,
   да упрља хаљине свака вила бела…
   И ветрови ће песме тужне
   носити свуд по свету
   где сад нога ходи а и онде где слободи,
   где слободи, двори јесу.

Вилин камен сија јасно
Занемеше зла чувари,
јер буди се благо раја
Љубав света души знана…

О гласници светог раја
Вилин речи сад појите
Оде сада вечна тама
Јер Божије је светло ту.

1. И истину,
   И радости прегршт нових
   Даде љубав и с њом снови.

Благослова нека буде
Као сунца вечног сјсј…
И љубави пресвете
што живота јесте рај.

О, Дивото над дивотама,

о, Љубави над љубавима!

понеси ме,

и врати ме,

 у Првобитни Водеан Светлости,

 где Самилост Духа Стварања

 исцељује и препорађа

душе свих Божјих бића.

Цео мој живот, од рођења па до овога трена, стаје у садашњи трнутак.

И увек је био само овај тренутак.

И сви векови су овај тренутак.

И сама је вечност, такође, овај тренутак.

Какав сам у овом тренутку – такав сам био, такав ћу бити.

Ако не ваљам у овом тренутку, онда никада и нисам ваљао, онда никада и нећу ваљати.

Оно што сам сада, у овом тренутку, то ја одувек и заувек јесам.

За оним што је прошло – не жалим; за оним што ће бити – не жудим.

Живим само овај тренутак.

Овај тренутак вечног живота и вечног стварања.

Само у овоме тренутку осећам присуство живога Бога, само у овоме тренутку бивам повезан са бићима из виших унутарњих светова.

И само у овоме тренутку Бог и ја разговарамо.

И само у овоме тренутку Бог бива и јесте мој Исцелитељ и мој Спаситељ.

Изван овог тренутка, нити Бог види мене нити ја видим Бога.