За песника је поезија коју ствара: његова вера, његова религија, његова поетика, његов поглед на свет.

Песник ствара своју веру, своју религију; а не прихвата туђинске вере, туђинске религије.

Он је један једини верник властите религије, и он не тражи ни од кога да прихвати његову веру, његову религију.

Песникова религија јесте једина религија на свету која има само једног верника, и једина религија на свету која не прогони вернике и припаднике неке друге религије.

Поезија је и више од вере, и више од религије.

Поезија – то је цела Васељена, то су сви овострани и онострани светови.

Поезија – то је стање и судбина Душе.

Лирски записи из Акаше

Република Србска је више СРБСКА од Србије.

Срби из Србске имају више србског гена од Срба у Србији.

Срби из Србске јесу расно чистији Срби од Срба из Србије.

Већа је свест и самосвест у Срба из Србске него у Срба из Србије.

Зато је политичарима из Србске паметније да се повезују са Русијом, а Србију да заобилазе у што већем луку.

Политичари из Србске не смеју да рачунају на помоћ политичара из Србије, јер је никада и неће добити.

Пре ће им одмагати него што ће помагати!

Срби из Србије немају ту праискону србску свест и самосвест коју имају Срби из Србске.

Једно будуће Србство неће сачувати Србија, већ Србска!

Лирски записи из Акаше

Србија ће бити тамо где ми желимо.

Где ми поставимо Србију, Србија ће тамо и бити.

Ми, и само ми, одлучујемо о судбини Србије.

Немојте дозволити да вас обману наши душмани са Запада, који смерају да сместе Србију мимо нашег хтења, јер они се не питају, већ ми.

Србији је место у Вечности, а не у неким црним рупама Запада.

Запад нема ни прошлости ни будућности, а нема ни садашњости.

Запад је само једна велика опсена и омаја, једна велика илузија бесловесне руље.

Лирски записи из Акаше

Древни србски дух сачували су наши гуслари (мада је правилније рећи гуслачи).

Гуслари су путујући песници који су наше ведско предање, нашу етику и наш мит, преносили у форми стиха-десетерца.

Жива песничка реч има много снажније дејство од писане песничке речи.

Захваљујући усменим, путујућим и лутајућим песницима, ми, Срби, смо, више од иних европских народа, сачували свој ведски, хиперборејски и аријевски идентитет.

Јудео-кршћанска религија и идеологија није се ни коснула нашег ведског бића и суштаства.

И у време највећих и најжешћих погрома јудео-кршћанске инквизиције, ми смо остали ведски хиперборејски Срби.

Гусле су нас сачувале.

Гусле су знамен и симбол нашег опстанка и идентитета.

Гусле су знамен и симбол нашег вековног духовног и културног отпора мрачној идеологији јудео-кршћанства.

Зато, увек с љубављу, с поштовањем и респектом, морамо говорити о гуслама и нашим усменим песницима.

Гуслари су наши аеди, наши ришији, наши барди, наши мелоди.

Лирски записи из Акаше

Србска култура нема никакве везе са јудео-кршћанством, већ са ведсрбском древном традицијом.

О србској самониклој и самобитној култури можемо говорити једино изван контекста и становишта јудео-кршћанства.

Самоникла, самобитна и самосвојна србска култура јесте ведска, хиперборејска и аријевска, а не јудео-кршћанска.

Све оно што су покрштени Срби, односно, Срби јудео-кршћани створили под покровитељством србске јудео-кршћанске цркве, то није праизворна, самосвојна и самобитна србска култура, него је то култура јудео-кршћанског стваралачког бића и духа.

Фрескописе и иконописе по србским црквама и манастирима, као и јудео-кршћанску књижевност србских калуђера и теолога, не можемо сврстати у аутентичну србску културу, но у културну баштину јудео-кршћанског корпуса.

Упоредо с тим јудео-кршћанским културним токовима унутар србског духовног света, одвијала се и аутентична, праискона и праизворна, србска (ведска и хиперборејска) култура оваплоћена и оличена у усменом песништву, у народној епској илити јуначкој поезији, у ведсрбском епу и миту.

У времену након покрштавања (а то је последњих десет векова тираније јудео-кршћанства), у србској култури, у србском песништву, у србској књижевности и уметности, гле, србско је само оно што се наслања на србску ведску епику и што происходи из србске ведске епике, из србске усмене поезије, из србског древног предања и србског хиперборејског мита.

Захваљујући милости Створитеља и Васељене, као и моћној заштити наших древних ведских богова, огромна већина Срба није никада покрштена, а и они покрштени Срби нису били, уистини, христијанизирани до краја.

Тако да смо се ми, Срби, међу иним европским народима, највише сачували од јудео-кршћанске пошасти, развијајући своју самосвојну и самобитну ведсрбску културу и духовност унутар духовно и културно поробљене Европе.

Највећи чувари Србског Ведског Духа, у вековима јудео-кршћанског мрака, били су србски ведски песници: Његош, Филип Вишњић, Тешан Подруговић, Старац Милија, Ђорђе Марковић Кодер, Момчило Настасијевић, Милош Црњански, као и многи ини, све до дана-дањег.

 

Лирски записи из Акаше

(Татјани Кришков, Белој Вили Србској)

Ко је господар својих мисли, снова и визија, тај је господар и света.

Какве су нам мисли, снови и визије, таква нам је и судбина у свету.

Нама се дешава оно што мислимо, сневамо и јасновидимо.

Да ли ћемо у свету бити победници или губитници, то зависи од наших мисли, снова и визија.

Од наших мисли, снова и визија, гле, зависи да ли ћемо живети љубав или мржњу, доброту или зло, лепоту или ружноћу, светлост или таму.

Од наших мисли, снова и визија, такође, зависи и наша бесмртност, као и наш живот у вечности међу боговима.

Лирски записи из Акаше

Највећи злочини и погроми у двадесетом веку извршени су над Србима.

Срби су народ чије се страдање у двадесетом веку не може поредити ни са једним другим народом.

Две трећине Срба уморено је на најгрознији начин у ратовима двадесетог века.

Најгрозније и најужасније погроме и злочине над Србима спроводила је јудео-кршћанска црква са својим сатанистима из Ватикана, а под покровитељством Црног Папе.

Ватикан је змијско легло сатаниста, најкрволичнијих зверова у људском обличју.

У свим ратовима двадесетог века Србе су сатирали и затирали германски и усташки ватиканци-сатанисти.

Јудео-кршћанство и јесте религија сатаниста, зверова и гмазова.

То је религија огња и мача, ножа и србосека.

То је религија мржње, злочина, ужаса, грозота, погрома, геноцида и адскога мрака.

Можемо слободно рећи, да се, по мржњи и злу, јудео-кршћанство не може поредити ни са једном другом религијом на Земљи.

Лирски записи из Акаше

Сваки песник, пре или доцније, дође до дубоког увида и познања, кад свим бићем својим осети и схвати, да његова поезија никада и није требала другима, већ искључиво и једино само њему и његовој души, и – никоме више!

Песника увек на крају пута чека кајање.

Ако је писао – зато што је писао, ако није писао – зато што није писао; ако је много писао – зато што је много писао, ако је мало писао – зато што је мало писао!

Песник је вазда и навек у раскораку са светом; песник је вазда и навек у неспоразуму са светом.

Зашто је то тако?

Зато што је песник идеалиста, велики идеалиста; песник је, можда, највећи идеалиста међу свим идеалистима.

Он не сагледава свет какав јесте у свагдањој стварности, у реалијама, већ га сазерцава у Идеалу; он сазерцава свет у космичкој и божанској Перспективи, у Божјем Савршенству.

Сагледава и сазерцава свет из својих песничких снова и визија; сагледава и сазерцава свет какав би свет требало да буде када би у свету уместо људи обитавали Богови.

Лирски записи из Акаше

Ко има прошлост, има и будућност; а ко има прошлост и будућност, има и садашњост, има овај тренутак вечности, има вечно сада.

Што је већа прошлост, већа је и будућност.

Колико је векова иза нас, толико је и снаге у нама.

Срби су древан народ; Срби су вечан народ.

Срби су првобитни Хиперборејци, првобитни Аријевци.

Срби су Раса, Велика Раса.

Раса божанских бића.

Раса Богова и Богиња.

Кад кажем Срби, мислим на ВедСрбе, мислим на Беле Србе.

Међу нама, данашњим Србима, има седам посто Белих Срба, ВедСрба, Срба Хиперборејаца и Срба Аријеваца.

Сасвим довољно за један Нови Почетак.

За један Нови Почетак у Вечности и Бескрају светова и звезданих јата.

Бели Срби, ВедСрби не подлежу Духу Времена и Духу Света.

Они обитавају у Духу Вечности, у Духу Стварања.

Они бораве на Земљи међу људима који су подложни Духу Времена и Духу Света, али нису под утицајем Духа Времена и Духа Света.

Зато што имају моћну заштиту из Виших божанских светова, из Галактичког Језгра.

Они су под изравном заштитом Великог Оца и Велике Мајке.

Они су изабрани.

Они су посвећени.

Они се понашају и живе попут Богова и Богиња.