Лирски записи из Звездане Акаше

Буди достојанствен, буди самосвестан, буди самобитан!

Држи до себе, и чувај себе!

Чувај свој језик, чувај своје писмо, чувај своје предање.

Осећај гађење над светом ништарија.

Над светом гмизаваца и пузаваца.

Над светом без Вертикале.

Дружи се само само онима који су од племенита Рода.

Дружи се вазда само са Својима.

Нека туђинци за тебе увек остану туђинци.

Ниједан ти туђинац никада не може бити Пријатељ.

Пријатељ ти је само онај ко је из твојега звезданог јата, ко је од Рода и Племена твојега.

Буди увек и на сваком месту свестан и самосвестан: ко си и чији си!

Памти своје Претке, памти своје Богове!

Ти си један и непоновљив, ти си самородан, самосвестан и самобитан, ти си – Бели Србин.

Знај, и памти!

Лирски записи из Звездане Акаше

Када је Песник Вилењак рекао, да долази време кад ће поезију сви писати, он је мислио на божанске душе, на људе више расе.

И заиста, то време је већ дошло!

Све приче су давно испричане, сви језици су давно загађени, сви медији су давно затровани, а нама остаје само поезија, само песнички језик, само изражавање у песми и стиху.

У прози данас говоре и пишу они чији је ум и дух поробљен, они који су пристали да буду слуге и робови црних владара из сенке.

Одувек су се језиком поезије изражавале узвишене, племените и посвећене душе, оне божанске душе које нису од овога света.

Поезија је за људе више расе, за Хиперборејце и Аријевце, за Беле Србе.

Проза је за све ине (ниже) расе, за оне што нису од нашега Рода.

Проза је за земаљске приче, за опсене и обмане овога света, а поезија је за узвишене божанске каже и тајне, за Истине из Виших светова.

Све Објаве из Виших светова, из Звездане Акаше, долазе нам у песничкој форми, у стиху.

Зашто?

Зато што поезија има музику и ритам Виших звезданих светова; зато што је поезија усаглашена и усаображена са правасељенским титрајима и трептајима који се у језгру наше душе, у Свести, изравно претварају у слике и праслике које наша душа одмах препознаје и, у трену, разјашњава и правилно тумачи.

Поезија је јасна и разјасна; проза је смушена, магловита и збуњујућа.

Проза никада не открива Тајну и Истину; проза нема приступа ни Тајнама ни Истинама.

Поезија је преко потке Бића Пра Језика повезана са свим Тајнама и Истинама у Васељени и Пра Васељени.

Поезија је Језик Богова и Богиња; а проза је језик људи овога света.

Давно сам схватио и освестио: људи који не воле поезију, никада не могу досегнути Више светове, више сфере Бића, Духа и Свести!

Лирски записи из Звездане Акаше

Сневај о лепоти, доброти и љубави!

Не питај се, да ли лепоте, доброте и љубави има у свету, већ сневај!

Твоје је да сневаш своје снове, не питајући се да ли у свету има или нема онога о чему сневаш.

Ако ти сневаш о лепоти, доброти и љубави, тада ће и у свету бити онога о чему сневаш, јер све што се снева – то јесте и бива!

Свет је омаја, опсена, маја и илузија!

Свет није стваран – у свету нема стварности.

Стварност је у твојим сновима и визијама.

Стварност је у твоме срцу, у твојој души.

Једина стварност – то си ти са сновима и визијама својим!

Свет се распада и нестаје – нека се распада и нестаје.

Немој жалити за светом који се распада и нестаје, јер никада и не бејаше стваран!

Све док постојиш ти – биће света, биће светова, биће стварности!

Док свет нестаје – ти уживај, тихуј и медитирај, јер ниси део света који нестаје; ти си део једног будућег света који се из твојих снова и визија, у овоме трену, рађа!

Ово је прави тренутак

за велика дела,

за велике подвиге,

за велике битке.

Кад зло завлада светом,

 онда је то прави тренутак

 за велика дела,

за велике подвиге,

за свете ратнике,

 за божанске личности.

Кад на Земљи зацари тама,

кад људе обузме

 и преузме зло,

 онда Васељена шаље

своје Богове на Земљу:

да је продрмају и протресу,

да је помету и почисте

од вражјег накота.

Има Срба и Срба;

има Србија и Србија.

Сваки Србин

има своју Србију,

 и свака Србија

има својега Србина.

У судбоносним тренуцима,

 Васељена сваког Србина

поставља на право место.

Будућа Србија,

по Закону,

припада оним Србима

које Васељена одабере.

Тај Закон је јасан

сваком Белом Србину!

Колико Срба

верује у Србство,

толико ће Србство

 сутра бити.

Колико Срба

верује у Србију,

толика ће Србија

сутра бити.

Колико Срба

верује у себе,

 толико ће сутра

Срба бити.

Све што је болесно,

 гњило и труло,

то мора да нестане.

Умирањем се обнавља

живот у вечности!

Умиру бића,

умиру светови,

умиру сазвежђа и звездана јата.

Све што умире,

то се снова рађа.

 

 

Аутор написа, Светозар Радишић, сматра да се Србима упорно понавља историја и то понављање подсећа на чудесну благодат, као да постоји учитељ који је бескрајно стрпљив и чека да се животна лекција кад тад научи.

Тренутно у окупирану, опљачкану и обесправљену Србију, преко неспретних марионета у државној администрацији перфидно смештају избеглице за чији су прогон најнепосредније везане структуре тзв. великог брата. Реч је о незамисливим злочинцима, а све више књига потврђује да су првосвештеници Левити и њихови наследници језуитски талмудовци са симболима Вавилона и Старог Египта превршили сваку меру. Како изгледа тај антисвет може се сазнати из књига као што су Српско срце Јоханово, Акција Донатор и (Про)Западни Злочин.

Генерал-мајор Константин Павлович Петров је добро запазио да је „процес концентрације управаљања производним снагама фактички завршен“. Али, зашто су Срби и Руси толико занимљиви за деструктивце? Зашто су човек и његов свет назадовали, уместо да напредују?

Постоји једноставан одговор. Истинска интелигенција је уништавана много година унапред. У појединим градовима у претходним временима (познат је пример, за Јарослављ), гимназијалце су убијали само зато што су носили качкете уз униформу. Чим се помоли качкет, следи метак у потиљак. Да не би израстао нови руски интелигент. Зато су дечаци ишли улицама без качкета. Онда су чекисти, након хватања неког дечака, на његовој глави, на коси, тражили линију улегнућа која је остала од качкета. Чим нађу такво улегнуће, на лицу места га устреле. Када су уништавали гимназијалке, гледали су и на лепоту. У првом реду су уништавали оне лепе. Да не би потом нарађале лепу руску децу. Јер, деца ће одрасти и исто постати интелигенти. Тако се радило пре једног века.

Тако су пролазили Руси, а Срби се у вечној садашњости питају зашто су се сви устремили на њих, када никоме зло не чине. Зашто Србима одузимају име, писмо, језик, навике, веру, традицију, историју, душу? Зашто Србе убијају и прогоне? Зашто, зашто, зашто, хиљаду Зашто?

ПЛАНЕТА ЛАЖИ

Препознате су велике лажи, [1] везане за намерно изазвање ратова, лажно слетање на Месец, лажне револуције и погубљења вођа, лажне историје, а потом лажна погубљења слуга и робова „светске владе“. Нису више тајанствени „пацовски канали“, „Ватикански тунели“ и инсценирања злочина у Вуковару, Дубровнику, на Маркалама, у Сребреници и Рачку (толико бар Срби знају). Нескривени државни тероризам који се уврежио широм света и провидне подвале преко организација типа „Отпор“, згулиле су маску с вавилонско-језуитског обличја тзв. великог брата. Важно је што су раскринкани пре него што су успели у науму да униште род на којем је заснован исконски дах планете. Садашњост сведочи да су доктори наука Анатолиј Кљосов, Генадиј Дљасин и Генадиј Темњиков стигли у последњем тренутку и да ће њихова истраживања пресудно утицати на освешћивање људског рода. Наравно, то никако не одговара вавилонско-језуитском, по ко зна који пут „најновијем светском поретку“, који је стваран дуже од 2520 година. Деструктивци нису успели све да сруше.

После свега што се догодило, и шта су о догађајима људи вични прекрајању историје записали, не зна се да ли је постојала Византија, други, трећи и источни Рим, или су Источне Ромеје касније, ко зна зашто, назвали Византијцима? Да ли су постојале Туделска Србија, Тулуска Србија, Фрушка, Данска Србија/Данија, Полапска Србија, Балтичка Србија, Веле Србија, Тодора Велимировића Србија, Северноафричка Србија (Вандалско царство)? Шта је то написао Сигмунд Фројд у брошурици о Мојсију? Како сазнати да ли је Подунавље исто што и Горњи Египат? Да ли је Галичица исто што је библијска Галилеја? Не зна се да ли је Свети грал златни врч Исуса Христоса, или је пехар Александра Македонског. Не зна се да ли су Исус Христос и Иса из Кашмира иста личност. [2] Осим тога, не зна се где се налазила Троја. Не зна се зашто се Швајцарска зове Тајна Србија, а један део Русије Нова Србија. Да ли је Карађорђе Петровић пореклом Анаут? Зашто је Фридрих Ниче написао композицију која се зове „Србија“? Да ли је Никола Пашић учествовао у „Бернској афери“? Да ли је Мартин Борман умро у бункеру, или је руководио препородом Немачке после рата? Да ли је Хитлер умро природном смрћу 1962. године у Аргентини? Да ли је Јозеф Менгеле наставио злогласна истраживања на људима у Сједињеним Државама? Да ли се у Астани још једном користе стари србски симболи? Да ли су… итд, итд.

Познато је, да је садашњу опште признату светску историју написао француски лингвиста и историчар Јосиф Јустус Скалигеру историјском опусу под називом OpusNovumdeemendationetemporum (1583) и Thesaurumtemporum (1606). Обе књиге пуне су олако написаних датума, произвољно писаних без научне верификације. У књигама се понављају датуми који су дељиви, или се слажу са кабалистичким бројевима 333 и 360. Његову хронологију је завршио француски језуита Дионисиос Петавиус у делима DeDoctrinaTemporum, 1627. и 1632. године. Књига Откровења је највероватније написана тек у 15. веку (јер садржи хороскоп – зодијак датиран од 25. септембра до 10. октобра 1486. године, а саставио га је кабалиста Јохан Ројхлин). Званично, Откровење је настало у време владавине цара Домицијана, око 95. године. Један мањи део научника тврди да је књига написана већ за време прогона хришћана у доба Нерона Клаудија Цезара Августа Германика, мало пре 70. године. [3]

ПРИПРЕМА САВРШЕНОГ ЗЛОЧИНА

Ко спречава научнике, друге интелектуалце и системце да дају одговоре на наведена питања? Ко не дозвољава да се у школама у Србији предаје о прекрајању историје и важности србског језика и ћирилице? Зашто се на таква питања одговара подсмехом, иронијом и одмахивањем? Да није реч о домету и остваривању Доктрине 20/1, усвојене 18. августа 1948. године у Савету за националну безбедност САД, ради разбијања СССР, ЧССР и СФРЈ, или је реч о неким још мистичнијим разлозима?

Где су у тој стварности азиланти? Део њих не жели да иде даље. Желе да остану у Србији. Невладине организације предлажу да прогнаници остану у сиромашној Србији и да им се упркос немоћи понуди држављанство. Вехабије користе прилику да врбују пролазнике за остваривање подривачких циљева. Међу хиљадама људи у колонама налазе се сигурно и плаћеници деструктиваца, уходе и потенцијални терористи. Речју – хаос. Уз то, бивши француски председник Никола Саркози је конкретан: „Требало би отворити и прихватне центре у земљама Северне Африке, као и у Србији или Бугарској, јер те две земље нису у простору Шенгена“. Очевидно је да је то још један прорачунати притисак на Србе да се определе за Западну Европу и НАТО, против Русије. Хумани лицемер у улози језуитског пиона, понудио је накнадном памећу решење уместо актуелног председника Француске. Та игра је одавно проваљена. Наводно штите режим преко „независних“ слободњака. У ствари, треба утрошити Србе против братског руског народа. Све што се догађа је припрема за следећи неминовни рат између западне и источне цивилизације, односно одвлачење пажње од припреме. Када би успели да придобију Србе за рат против Руса, то би значило „једним ударцем…“. Савршени злочин.

Прогнаници и њихова судбина су само још један доказ да рат САД и ЕУ против Срба није престао. Он траје у свим димензијама. Капитулантска власт нема храбрости да тражи да дојучерашњи непријатељи оправе зграде које су симболи и споменици агресије, подсетници на бесправни напада на Србе 1999. године, а већ прихвата и даље намете и понижења. Поврх зграде Министарства одбране СРЈ налазе се билборди и рекламе војске које ће, по свему судећи, учествовати у походу на исток. Сједињене Државе и Европска унија преко следбеника египатско-халдејских првовештеника чине све да униште Србе, освоје њихов простор и ресурсе и да наставе поход на исток, у настојању да униште и Русе. Наводно, основни проблем су православље и словенство. Чак и да су православље и словенство сметња, у демократизованој цивилизацији не би смело да се помене такав разлог за притисак, убијање и истребљивање.

Када се изгради превисока кула, она се сруши на градитеља. Да се то временом не би понављало, потребно је знање о човековим дометима. Проблем је што су западни деструктивци остали без умних људи, заборавили основни концепт, несвесни времена, опасни по себе и цео свет. Планета Земља је остала без извесније будућности због њихових схватања.

Ипак, иза људског рода на планети Земљи полако али сигурно остају преваре, а чини се да и вековима гајена мржња губи дах. Људи прогледавају и освешћују се. У понуди је суштинска слобода. У планетарној представи под називом „Сан летње ноћи“ Срби и даље имају важну улогу.

* * * * *

[1] Инжењер НАСА-е, Кели Смит, је признао да људска посада не може да напусти Земљу и слети на Месец, јер се у међупростору налазе Ван Аленови појаси зрачења, који би спржили електронику у свемирском броду.

[2] Видети: ISUS/ISA a.s., ponizni Božiji poslanik – Život prije raspeća, preživljavanje sa raspeća, život poslije raspeća, grob ISUSA/ISA a.s, u Kašmiru (Превела Фахрија Авдић; књига је објављена у Сарајеву у фебруару 2009; на корицама је фотографија гроба у Сринагару у Индији).

[3] Анатолиј Тимофејевич Фоменко, Статистичка хронологија (математички поглед на историју) – у ком смо веку?, стр. 159 и 378.

Лирски записи из Акаше

Сваки је човек губитник, све док не оствари своје визије и снове о љубави.

То сам рекао, и записао.

Али, ја вазда и увек говорим о суштој, о конкретној љубави.

О љубави између човека и човечице; о љубави између мушкарца и жене.

Не говорим о апстрактној, виртуелној и лажној љубави, о сурогату љубави.

Има религија које говоре о апстрактној, виртуелној и лажној љубави, о љубави између човека – човечице и Бога.

Заведени лажним теологијама и верским учењима, младићи и девојке одлазе у манастире да би остварили своју љубав.

Али, и после тридесет или педесет година проведених међу манастирским зидинама, они још увек нису дошли до познања и остварења своје љубави.

Они ће и напустити овај свет, не остваривши своје визије и снове о љубави.

У Акаши се могу срести и оне душе које су век свој проживеле у манастиру.

Те душе тек у Акаши сагледавају своју велику заблуду из минулог живота.

Већина од тих душа жели да се поново инкарнира на Земљи, како би познала и остварила истинску, сушту и конкретну љубав, љубав између човека и човечице, љубав између мушкарца и жене.

Јер мерило и круна сваке љубави јесте љубав између човека и човечице, између мушкарца и жене.

Колико мушкарац љуби сушту и конкретну жену, толико ће и Богородицу и Бога да љуби; толико ће и све живо у свету и световима да љуби.

И опет, колико жена љуби суштог и конкретног мушкарца, толико ће и Бога и Богомајку да љуби, толико ће и сам живот да љуби.

Муж који не љуби своју жену, не може да љуби ни своју децу; жена која не љуби свог мужа – ни своју децу не љуби!

Упамтите: свака љубав почива на љубави између мушког и женског.

Све друго је болесно и настрано; све друго је апстрактно и лажно.

Нема љубави изван конкретне и суште љубави!

Религије су магија.

Замађијан човек може свашта да умишља.

Има оних који читав свој век проживе замађијани.

Замађијани религијским и верским учењима.

Они замађијани одлазе у манастире; они замађијани проживе свој век међу манастирским зидинама.

И, на концу, замађијани одлазе са овога света.

Пробуде се тек у Бардо-равни, у Акаши.

Тада почиње покајање и освешћивање, тада почиње туга и жал за минулим животом.

У неком будућем животу желе да остваре оно што су пропустили у минулом животу.

Желе да осете, доживе и остваре истинску љубав, љубав чулну и плотску, која и јесте основа и потка сваке друге љубави.

Подразумева се да таквим душама и Створитељ и Богови и Богиње излазе у сусрет.

Пружају им нову прилику.

Дају им могућност да поново на Земљи бораве, и да остваре своје визије и снове о суштој и конкретној љубави.

Несагледна, неизрецива, бескрајна и вечна Самилост и Љубав влада Вишим световима.

Ниједна жива душа никада не умире.

Све живе душе јесу – заувек живе!

Поновно рођење – то је нова прилика, нова могућност, нова шанса, ново остварење и испуњење живота са смислом.

Лирски записи из Акаше

Сваки је човек губитник, све док не оствари своје визије и снове о љубави.

Јер љубав је потпуно остварење и испуњење личности.

Нема остварене и испуњене личности без остварења љубави.

Љубав ништа не може да замени!

Ако не остваримо своје визије и снове о љубави, онда ништа нисмо остварили.

Све друго је залудно и бесмислено.

Све друго је привид, варка и опсена.

Колико смо љубави остварили, колико смо љубави примили и даривали – толико и вредимо!

Можемо ми постићи ово или оно, можемо остварити ово или оно, можемо од људи бити поштовани и цењени оволико или онолико, али, ако љубави нема – онда ничега нема!

Ако су нам срце и душа празни, онда и ми звечимо од празнине и бесмисла.

А срце и душу може само љубав да оствари и испуни.

Све друго је лаж, и по стотину пута – лаж!