Драган Симовић: О БЕЛИМ СРБИМА И БЕЛИМ СРБКИЊАМА (ВИДЕО)

Опремио: Стари Словен

Лирски записи из Акаше

Свакако сте приметили, да се увелико већ врши и остварује дебилизација и кретенизација србског народа, преко дебилске и кретенске (србске) власти у Београду.

По замисли мрачних владара из сенке, Србија ће бити земља дебила и кретена, којом ће (опет) управљати неки други – бриселски и ватикански – дебили и кретени.

Дебилизација и кретенизација јесте последњи ступањ убијања, затирања и коначног нестанка једног народа.

Када један народ, без икаквог бунта и отпора, пристане на властиту дебилизацију и кретенизацију, онда то може само једно да значи: то више није жив, већ мртав народ!

По свему судећи, после овог дебилског и кретенског нараштаја, Срба, као самосвесног и самибитног народа, више неће ни бити!

Има тренутака,

кад осећам вековни умор

 од света и живота,

и кад ми се чини,

да ништа у свету

више нема смисла.

Има тренутака,

кад посумњам и у себе самога,

и кад ми се причини,

да ничега стварног

 никада и не бејаше

 у мојему животу.

Има тренутака,

кад пожелим да ме нема,

и да ме никада

и нигде не буде

ни у једноме свету.

Будући Песници

биће Богови и Богиње,

 јер обични људи неће више моћи

 да стварају и пишу Поезију.

Поезија није Дело обичних смртника,

 већ Бесмртника

попут Богова, Богиња,

Вила и Вилењака.

Ми, смртници,

нисмо више

ни за каква племенита

 и узвишена Дела.

И гле!

ми смо само једна грешка,

 или омашка,

у Божјему Стварању.

С нашим нестанком,

 затвориће се Стари Планетарни Круг,

 да би могли да се отворе

Нови Звездани Кругови

Божанских Бесмртника

и Стваралаца.

Људи нису примили моћи,

 дарове и врлине богова,

и зато се,

тако јадни и бедни,

ваљају у каљузи света.

Људи нису,

како многи мисле,

завршница Стварања;

ми смо само прелаз

између нижих врста и богова.

Стварање још није окончано;

ми смо на средини Божјега Стварања.

Стварање ће бити окончано

 када ми, људи,

будемо изједначени са боговима.

Изиђи из љуштуре своје

и исцели самога себе!

Исцељуј себе из дубина,

исцељуј себе са висина!

Исцели своје срце,

 исцели своју душу,

 исцели ум и дух свој,

исцели сва тела своја,

исцели живот свој!

Светлошћу Пречистом исцељуј,

Духом Стварања исцељуј!

Исцели све Видљиво,

 исцели све Невидљиво!

Изиђи из љуштуре своје,

 и исцели самога себе!

У с п р а в н а О с м и ц а п р в а

Време попут Змије                        

Пребива шћућурено у Вечности

А онда изненада                                                                                                                             

На Подстицај                                                                                                             

Подиже своју тајновиту главу                                                                                                                     

И почиње да извија и одмотава                                                                                                              

Дугачко невидљиво тело                                                                                                                                       

Које прожима и боји

Циклус постојања                                                                                                                       

И утискује му Печат 

У сваком трену тренцијатом  

У свом мистичном ходу                                                                                                                           

Време се претвара у епохе                                                                                                                            

Које следе једна другу                                                                                                                                                           

У еволуционом нарастању                                                                                                                

Непрекидно изнедрујући                                                                                                                          

Нова и моћнија Знања

У с п р а в н а О с м и ц а д р у г а

Пошлост непрекидно нестаје

А будућност се непрекидно ствара

Унутар вечне садашњости

Знања претходних епоха

Када оптрче свој круг делатни

И исцрпе енергију за своје дело

Предају штафету новим знањима

И одлазе у трезоре Акаше

Служиће истраживачима прошлица

Да направе историјске паралеле

И да открију танане нити

Које повезују сва знања

Пре свега линију водиљу

И служиће можда –

То зна само Велики Неимар

Као подлога и духовна храна

У неком другом циклусу

И неком другом простор- времену

У ноћи дубљој од века,

видим Светлост Велике Душе

што обасјава неке далеке

и тајинствене светове

у срцима

 и душама нашим.

И видим:

 Велико Божанство Љубави –

видим:

 Мушко и Женско у Једноме –

како изнова рађа

сва бића сушта

у свим световима.

Лирски записи из Акаше

Будућност Србске Расе зависи од Србкиње.

Ако је Србкиња здрава, радосна, срећна и благословена, онда ће и свеколико Србство бити здраво, радосно, срећно и благословено.

Нема здравог Рода, нема здраве Расе без здраве Човечице.

Ако желиш да знаш, на којем је културном и духовном ступњу један Род, једна Нација, једна Раса, онда само погледај какав однос према Жени (Човечици) имају чланови Те Заједнице.

Колико Слободе има Жена, толико Слободе има и цела Заједница.

Тамо где је Жена робиња – тамо су сви робови!

По свим космичким законима – Жена је стожер Васељене.

Али, не било каква жена, већ Жена Личност; Жена –  самосвесна, самосвојна и самобитна Личност; Жена која зна и следи свој Унутарњи Пут.

Жена – Богиња!