Склопи очи, мисли теку,

грли шуму, поље, реку.

Склопи очи, сан ти стиже,

љуби мило, срцу ближе.

.

Склопи очи, ветар дува…

И чувај се, да те чува!

Бог што створи сан и јаву,

небо плаво, реку Саву…

.

И планине, и висине,

сваки камен Отаџбине.

Тебе, мене, претке, знанце

и тишине, и галаму.

.

Склопи очи, воли силно…

Љубав је у постојању!

У ноћи коју смо

Силом усидрили

Испод липе

Огрнух се звијездама и

Наслоних главу на твоје груди

Узалудно тражећи

Оног маленог зеца

Који се сакрио испод

Змијске кошуљице

Затегнуте преко твог трбуха.

.

Огрнух се звијездама и

Опијен мирисом липе

Поцијепах змијску кошуљицу

На твом трбуху –

Тражећи оног уплашеног зеца…

У КРАЈУ САМ – 7500 и неко је лето
задњу деценију само кроз крај шето
некад као човек некад као псето
то ту то је мој престо
понекад пожелим да сам с тиме престо
покупио се одатле једноставно несто
ако сте имало нормални онда имате чуло шесто

.

У КРАЈУ САМ – гледам у људи скуп
који је убеђен да сам глуп
потврдим јесте покажем немам главу имам само труп
одмах крећу да беже па падају чује се туп
кажем им свима ви носите ђаволову главу
сад сам свестан чича је био у праву
градски живот води једино у страву
.

У КРАЈУ САМ – идем улицом звоним
празне су ми флаше
да гасим жеђ морам горим
искварише нам се снаше
искрено се помало и бојим
ал мора ваља и треба да се јаше
ау више њих без мужева бројим
а и ове друге махом против мужева усташе
не журим нигде могу и да постојим
ал такве ме мисли страше и плаше
на посао више не јурим
преваранти и лопови плате покраше
зато ми је лакше пијан да жмурим
трезан гледам само како алкохол у себе да сјурим
.

У КРАЈУ САМ – ту у крају
ту клопу дуван пиће травку понекад ми дају
на мене керови више не лају
и газде и пашчићи добро ме знају
џабе што вештци и вештице бају
они забезекнути остају
јер се све своди само на њиховом покушају
видим их како полако посустају
затим изморени одустају
из краја на крају једноставно нестају
.

У КРАЈУ САМ – ко год ме тражи
ту у парку сам се сад упаркиро
пијем пиво пушим травку смишљам варку
како бих се што мање нервиро
неки хоће да ми направе чарку
ал свакаква срања већ сам апсолвиро
преживео Нојеву барку
Солунски фронт логоре информбиро
зато сад имам жељу жарку
за ПРАВИМ СЛАВЉЕМ зато у Гусле сам засвиро
.

У КРАЈУ САМ – ово је наша ћелија
ту пију и гробар и делија
она је од свих највеселија
одатле се види девојка зрела и зрелија
ту се прича прича најзрелија
како да нам омладина буде здравија
испред добрих људи да се поклања дубоко савија
а лоше обара и испод ногу својих их сабија
.

У КРАЈУ САМ – ту никад нисам сам
увек спреман добро да дам
ако могу телесно одмах помогнем духовно једино ако знам
а ако не ту близу је ХРАМ

На путу маленом, тамо, према врху планине,

где траг оставља птице песма,

где шума се плави водом потока,

где месец се заплиће у гнезда орлова

a звезде шапћу приче од искона,

сретох, једног предвечерја, мога Чаробњака!

.

Не знадох тада, да креће, нови део мог живота,

само ми у сну неко рече,

да траг пратим сребра и злата.

Шетасмо  стазама прастарим,

векови пролазише пред нама.

.

Предвечерје зађе у вече и стиже ноћ!

Глава ветра се подиже и рече да време је. .

Наниза се светова рој, на првом јутарњем зраку,

и пред светом водом Истера открих другачију мене!

Тражила сам врата и месец од злата,

зору што румени и више од тога,

комад неба, залогај ветра,

обалу од пене, сребрне стене,

и пут до Бога.

.

Не могу ти рећи шта сам све пронашла,

јер нисам баш све поделила с тобом –

све је то однела вода,

и ја сам отишла са том водом.

.

Тражила сам много тога,

све оно што је у мени.

Видела сам врага, Месец од злата,

зору што се румени.

.

Нешто ми је испало из џепа,

нешто је изгорело, нешто је нестало.

Само ме ти волети ниси престао,

На том путу – до Бога.

Освести део себе који јеси

где боравиш кад затвориш очи

ухвати за руку чудо нек се деси

у Јаву кад дођеш доживљај понеси!

Слика- Дима Дмитриев

од даха звезда твоја је жеља

низ небо пада у слатке воде

извор распрсни гужвана постеља

када нас нестани пијане роде

.

удвојен спојем распрснут вриском

у талас стоти дрхтај ме баца

собом се преметнем Богу блиском

јабуком греха змија палаца

.

одвајам руке тонем у снове

јава је била одвише врела

јутро ће стварати усхите нове

.

сенкама обриса у плахти тела

разбуд петлови одавно ћуте

незнан маглине име нам слуте

Лепота је потка испод и видног и невидног

Најгушћа је у Чојку који циља небо високо

А тако је – тврдим – густа и у Тијанији милој

.

Брдо Орлова – пењем се ка Кругу посвећења

Јасновидо гледам танано лепототреперење

.

Човек згрчен и непосвећен у тајносана Знања

Лута ко сеоска самсара животом и светом жеља

Самокажњен – самозаробљен – мислима везан

.

Мудрољубац дугим рукама разкриљује облаке

Цеди кишу – оживљава и оњивљује пустињу

.

У среди Круга посвећења подижем обе руке

Повезујем се са Душом и са тачком стварања

Силницама мудрим призивам пламени вртлог

.

Енергију Свеспасења поливам на свест света

Да се у Души појача и покрене извор осећања

.

Светлоплодовито учовечење силне благодети

Осећам Творац спушта кроз мене на наше Душе

Кроз њену средину као реку златне светлости

.

Светлило – златило развејава силу смутипроспи

Унутарње јединство са свиме испуњава груди

Рад за свест света – отвара сва закриљена врата

Ја сам увек храбра била

пред страхом никад нисам попустила.

Летела сам као птица сломљених крила,

истину и правду увек бранила.

.

Ја сам жена јача и од страха,

али само онда када сам у праву

и пред митраљез ја ћу стати

да браним отаџбину, част и славу.

.

Знам да се само једном умире,

а смрти се никада нисам плашила,

за своју земљу, огњиште и децу

свој живот никада не бих жалила.

.

Моји преци су земљу бранили,

животе своје нису жалили.

Док живим на њих ћу поносна бити

и своје претке увек следити.

Топлину ти даха знам кроз живот цео

У осмеху слутње све о чему ћутиш

Док сваки ти дамар скрива мене део

А ти мисли моје чувствима замутиш

.

У очи ме гледаш додиром усана

Зеницом ти искре немирне ми руке

Све ноћи страствене титре у дну дана

Док грлиш ми жудне љубавне јауке

.

Уздахе са груди дланом сам ти брао

Као месец када сјајем крушке љуби

Пожуду сам с тобом од чедности крао

Док се у ћутању дрхтај не изгуби