Пре десетак дана, једног сунчаног поподнева – загледане у чудесни-Артањ!

Планина је висока, висока

Ту станује моја снага

Из ње ниче дрво храста

Над планином руке пружа

Испод њега бисери и

Река – жир од злата

Земља мајка корен водом живом лева

Кади мирисима  љубавнога жара

Сијај сунце драго љуби дрво храста

Грли душу што овде и на јави снева

И срце твоје овде вазда пева!

 

 

Сневај своје дивотне снове

и путуј кроз властито срце,

љубљена љубави моја!

На путу којим путујеш

нека те само љубав прати,

љубљена љубави моја.

И у најудаљенијим световима

до којих будеш стигла –

путујући кроз властито срце –

чекаће те ова иста љубав,

љубљена љубави моја.

Јутрос ми перо с неба на длан паде
Као да Сварог поруку ми шаље
Лати се листа нек бој бије глава
Док немоћно РОД сном уснулим спава.

.

Ал не могу оче, перо ми је лако
Пошаљи ми мач и четири вранца
Да душа моја одјезди са њима
На исток и запад да громове дигне
На сјевер и југ клетва душмана нек стигне.

.

Помози ми оче и бол сву преточи
У снагу и храброст
Мач мој златом, седефом опточи
Да десницу дигнем
Сунцу зраке пипнем
Оштрицом расјечем груди васионе
Да дођем до срца гдје бол мог РОДА пребива.

.

Колико још патњи, умирања, страха
Колико кукавичлука и бесрамног ћутања
И проданих душа
Кроз паклене свјетове изгубљених лутања.

.

Љетина је ова приспјела за жетву
Да се коров истријеби за следећу сјетву
Не треба нам перо већ нова ливада
А ти подај здравог и честитог сјемена.

Не подносим надобудне, таште, сујетне, горде интелектуалце; интелелктуалце материјалисте, позитивисте и дарвинисте; интелектуалце франкофиле, германофиле и англофиле, не подносим их уопште и, у њиховом друштву не желим бити нити један једини тренутак.

Да будем искрен: гаде ми се!

Ни у младости их нисам подносио, и њиховог сам се друштва вазда клонио, јер су сисачи и крадљивци животних сокова и животне енергије.

Такви интелктуалци су напувани попут ћурана.

Они све знају, све умеју, све могу; они себе сматрају некаквом елитом; они презиру све што је наше, све што је србско, а сам србски народ за њих је тек светина, руља и стока.

Не подносим ни оне набеђене, умишљене и таште духовнике илити духовњаке (како вам драго!), превртљиве духовне учитеље извитоперених духовних учења, надридуховњаке који су своју духовност збрда-здола пабирчили којекуде, мало на Истоку, па мало на Западу, не знајући ни одакле су пошли ни камо су и зашто кренули.

Они ми говоре: Сви смо ми Једнота, а да при том ни појма немају о Једноти и једнотама.

Јер, постоји Светла Једнота, Једнота са Творцем, Једнота Стварања, док наспрам ње стоји Тамна Једнота, Једнота Разарања која је у суштини Сенка Светле Једноте, баш као што постоји Космос и Хаос, Васељена и Сенка Васељене, Светлост и Каша – кашаста праматерија која покушава да усиса и поништи Светлост.

Наравно да свако од нас жели да буде Светла Једнота, Једнота са Творцем, Једнота Стварања, а не некаква Сенка Светле Једноте, а не некаква Тамна Једнота илити Једнота Разарања, о чему ти надридуховњаци, који су пабирчили духовност по Индији од лажних дравидских и тамнопутих гуруа, благе везе немају.

Бели Србин и Бела Србкиња морају да развијају своју самосвојну, самониклу, самородну и самобитну духовност која је изнад Истока и Запада, изнад Севера и Југа, изнад и изван свих земаљских лажних учења и духовности.

То је духовност Белих Божанстава, духовност Стварања и Стваралаштва у Духу и Свести.

 

 

Многи су се кроз историју називали Србима,

многи се и сад тако називају и бусају у груди,

кријући се под маском добротвораца и плаштом патриотизма,

а раде против народа, против државе,

против својих суштина, против Бога и Рода!

.

Бити Србин је част и достојанство,

погинути за свој Род у очувању народа и земље

коју нам преци оставише у аманет,

највећа је част!

.

Једна мајка погинулог војника, сина јединца рече 99 :

 “ Погинуо ми је син јединац, једино од њега што ми је остала је ова земља, децо, чувајте је! “

.

Бити Србин је несхватљиво сваком оном ко нема србски ген,

ко не разуме србски инат, па тако страни плаћеници

нису разумели зашто Срби подижу средњи прст у небо

док им бомбе лете изнад глава те исте 99.

Србски ратник не познаје страх,

сам Код му то не дозвољава,

па и сада кад врше духовни и ментални погром

над србским народом, Срби не ћуте!

.

Сад није до државе,

до вас је,

до сваког појединачно!

Живео инат, тај свети код против свега

што није истинито, часно и праведно!

Слава Роду!

И нећу те молити у сутоне снене
да дођеш ми…
ни пута до мене ти нећу показати…
и капке ћу спустити да не видиш
Љубав што у Бескрај гледа…
и само ћу стајати ту,
на граници света и не света,
са немим питањем