Category: All

Коментар Радмиле Бојић: Здравље моје, Снаго моја, мој Господе Свети!


Здравље моје, Снаго моја, мој Господе Свети! Без Тебе сам дим на ветру, привид и опсена….а с Тобом сам све у свему, мој Господе Свети….♥♥♥…. жељени и љубљени…♥♥♥… Боже мој Свемили, одувек и заувек!….♥ оздрави ме, исцели ме, избави и спаси да бих Тебе прославио у себи кроз ближњег, Господе мој, Г♥споде!………..

Толико ми душу дирају ове Дивотне речи, ова молитва из кости потекла, из Душе Вилењака са Звезданом Лиром – та, од кад сам је први пут чула, ја се више одвојила од ње нисам ♥ дан почињем њоме, а са њом на уснама и у снове пођем ♥ Шапућем је и преко дана јер осећам да са Господом тако сигурно зборити могу, чујемо се он и ја, а то с тога јер се том ПЕСМОМСИЛНИЦОМ покрене, пробуди се у души мојој Искра једна♥, расплину се плућа, очи замагле сузом, а осмех на лицу титра и трепери ко јасика на пропланку подно Артањ планине славне ♥ Од Бога ти здравље, Плави Вилењаче, све ти здраво и весело јесте ♥

РАДМИЛИНА РАЗЈАСНИЦА

Лучезарни Драгане ♥ Та ПЕСМАМОЛИТВА је отворила врата поверења за све оно о чему пишеш о чему говориш ♥ кад су били моменти сумње….сумње да се поводим за чудним усамљеником са леве обале Дунава…те да се манем фантазија вилењачких ма колико дивотне оне биле…само би израњао твој вапијући глас…“Здравље моје, Снаго моја, мој Господе Свети!“….И, гле: истог трена то и мој вапај почиње да бива… из моје кости, из моје душе једновремено излази та молитва……тад Јесам и тад Бивам онаква каква слутим да једино и Јесам ♥

Драган Симовић: У једном будућем свету


У једном будућем свету,

у једном будућем животу,

људи ће имати дарове и моћи богова,

и чиниће дивотна и чудесна дела љубави.

О, мој љубљени

Господе Свароже!

пробуди ме из овог вековног сна –

из овог ружног вековног сна од омаја и опсена –

за тај будући свет,

и наш будући живот

у том будућем свету

који ће бити

по Науму Твоме.

Добрица Ерић: ПИСМО УЧИТЕЉУ


Мом Учитељу Стојану Живковићу

Драги господине Учитељу, не знам

Да ли си на овом или оном свету

Твоја реч је за мене била као сезам

Којим се отварају градине у цвету.

Научио си ме да пишем и читам

Да поштујем родитеље и све старе људе

Да не будем лењ, горд, лукав и дволичан

Да је злато сваки грумен родне груде.

….

Послушао сам Те, драги Учитељу,

Нисам ни лењ, ни горд, не марим за власт

Највише на свету волим своју Земљу

Ал то ми сад, изгледа, не служи на част.

Не важе више приче о поштењу

И правди, чак ни за многе православце

Ништа више није по Твоме учењу

Па ми се чини да стојим наглавце.

Стари људи дворе децу и унуке

Лењост је врлина, а поштен рад порок

Властољупци ничу свуда ко печурке

И сваки је нови спаситељ и пророк.

Једни нас куде, а други нас хвале

Трећи нас успављују шареним лажама

Пети нашу заставу цепају и пале

А туђе им се вију над главама.

Гледам, Учитељу, и слушам у чуду

Место да је љубе као колач славски

Дали би за грумен злата родну груду

А за мало власти – и Храм Светосавски!

….

Види ваљда и мене: гурам шездесет и шесту

И полако се повлачим из боја

Нисам успео да спасем планету

Што лебди у магли нашег неспокоја.

Па сад, разбарушен као храст на ветру,

Расипам суво лишће речи с грана

И лутам и певам, усамљен у свету

Као црна овца или бела врана…

Драги Учитељу, Твоје лице строго

Блажи ме у ово предвечерје рано

Јер Твој наук мени ипак значи много

И ја сам Ти зато захвалан бескрајно

Збогом, господине Учитељу, збогом!

Драган Симовић: Ако не будемо будни


Ако не будемо будни,

нестаћемо у ноћи

 дужој од века!

У ноћи  мрачној и студеној!

У ноћи, гле, без свитања!

Ако не будемо будни,

растрзаће нас звери

крвожедне,

које ће доћи,

у ноћи дужој од века,

са западне стране!

Ако не будемо будни,

никада ми

нећемо више бити

ми!

И ништа наше

неће више бити

наше!

Ако не будемо будни,

ни брат брата

неће више смети

да назове

братом!

Ако не будемо будни,

ни шљиве више

неће

у Србији

цвасти!

Ако не будемо будни,

 и ако на Србију падне

ноћ дужа од века –

ноћ без свитања! –

биће као да се

ни родили

нисмо!

На водама Словенског Дунава,

кад шљиве у присоју цвату,

7520/2012. године.

Драган Симовић: Вилењак посвећеног дуба


(Кула белих ветрова подно Небеске)

Великој Души Владана Пантелића

Ако можеш да препознаш
Снове предака у водама Истера;

Ако можеш да чујеш
Далеке оне што ће
После тебе доћи;

Ако можеш да видиш душу дрвета,
Што на дну вода вековима снева,
И на тебе, гле, стрпљиво чека;

Ако можеш, у трену једном,
Да будеш предан
Правасељени и Великој Мајци;

И да заволиш сва бића
И светове ине – минуле и будуће;

И да у Љубави твориш
Дела мила Великом Духу Стварања, –

Онда си Ти, уистини,
Посвећени Син Човечији.

На водама Словенског Истера,
у Крњачи, јесени позне, 7518/2010.

Само: ДВОГЛАВИ ОРАО ПРЕДСТАВЉА ДУАЛНОСТ


Добро је Драган предочио, двоглави орао!

Везан за древна времена наше цивилизације!
То је прадавни симбол који се први пут појављује у Бронзаном добу код Хетита (Наши). 

Много касније се појављује у 10. и 11. веку код Словена и у Ромејском царству (Византија). Касније као и симбол држава у Ромејској интересној сфери.

Двоглави орао представља дуалност. То је древна симболика из најстаријих времена, као што су је и најстарији симбол таоизма, дуалност. Он је пронађен у данашњој Румунији, део културе која је заправо по извору иста као и Винчанска, а када погледамо да су и Хетити дошли са простора највероватније Балкана, логично је да је и двоглави орао везан за ту нашу најстарију, Винчанску цивилизацију!

Та космичка дуалност се огледа у изворним принципима. Светлост-тама, добро-зло, хаос-хармонија, мушки-женски принцип душе, и слично.

Занимљиво је тумачење за боју, интересантно!
Благодарим!

 

Александар Сергејевич Пушкин: ПИСМО ОЊЕГИНА ТАТЈАНИ


(Руска поезија; стихови: Александар Сергејевич Пушкин;

рецитује: Миле Васиљевић)

Знам, разјашњење тужне тајне
 Дубоко ће вас увредити.
 Какав ће презир племенити
 Изрећи ваше очи сјајне!
 Шта хоћу? С каквом жељом кобном
 Отворићу вам срце своје?
 Каквом ће сад весељу злобном
 Повода дати писмо моје.

Када је у вашем срцу чедном
 Нежности искру спазих једном.
 Да верујем јој нисам смео;
 Навици нисам дао маха,
 Слободу празну нисам хтео
 Да изгубим пун чудног страха.
 Још једно нас је раставило…
 Несрећни Ленски тад је пао…
 Од свега што је срцу мило
 Срце сам тада отргао;
 Невезан ничим, ја сам затим
 Мислио да слобода може
 Да надокнади срећу: Боже!
 Како погреших, како патим!

Не, да вас видјам, да вас пратим.
 Да сваки осмех, поглед хватам
 На вашем лицу и да патим,
 Ваш глас да слушам и да схватим
 Свом душом својом ваше чари
 И савршенства од свих већа.
 Да премирем крај вас у ствари,
 И да се гасим… то је срећа!

А ја сам лишен свега тога;
 Због вас ја лутам светом грубим;
 Сваки је час живота мога
 Драгоцен, а ја залуд губим
 Већ ионако тешке дане
 Судбином горком одбројане.
 Мој век ће скоро да се скрати;
 Ал’ да бих био жив, у свести,
 Ја сваког јутра морам знати
 Да ћу вас током дана срести…

Бојим се да се плаше
 Од моје молбе очи ваше
 Ко од лукавства које кујем…
 И гневни прекор ја већ чујем.
 Да знате како страшно боли
 Љубавном жедји бити морен,
 У мом срцу које воли
 Гушити немир страшћу створен!
 Ја жудим да крај ваших ногу
 Са сузама и болом слијем
 Сву љубав, молбе, све што кријем;
 И све сто још изрећи могу!
 А место тог, хладноћом лажном
 И реч и поглед ја оружам.
 Говорим с вама о неважном
 И весео вам осмех пружам!… 

Да противим себи, страсти,
 Више у моћи није мојој.
 Реших: у вашој ја сам власти
 И предајем се судби својој.

Бошко Козарски: ПРВА РУСКА ШКОЛА У СРБИЈИ У КОЈОЈ СЕ ГАЈИ СЛОВЕНСКИ ДУХ


Поплава западних школа у Србији појачана је тајфуном исламских образовних установа у Београду. На «менију» родитеља предшколаца нашао се широк избор. Поред државних, српских, школа сопствену децу Београђани могу образовно укалупити по немачком, америчком, турском, либијском, индонежанском, француском и бритнском образовном моделу.

Дуго је Београд био ускраћен за школу која ће гајити словенски дух, у којој неће бити «ноћи вештица» и дискутабилних пакета сексуалног образовања.

Дуго се чако систем заштићен од уплива либералних новотарија у педагогији.

Чекало се и дочекало.

Од прошлог септембра у Србији ради Прва руска међународна школа «Валентина Терешкова»! Прва, јер таква до сада није постојала ван Русије.

Руска, јер ради под патронатом Министарства просвете Руске Федерације. Међународна, јер је већ, поред Руса,  похађају и деца из Србије, Казахстана, западне Европе…

Школа која је већ угостила космонауте, глумце, сликаре и педагоге из Москве у склопу посебних предавања и интерактивних радионица са ученицима. Школа која, за промену, осим финансирања западних колеџа и факултета, омогућава стипендије за петроградске и московске универзитете.

Школа која нуди поглед ка истоку.

Како већ брује српски и руски медији, у клупама ове школе вероватно већ седи први српски космонаут, будућа првакиња Баљшој театра и управница балета Народног позоришта, као и пилот неког будућег типа Сухоја.

Крај слика кнеза Владимира и Пушкина, осликаних на зидовима учионица, седе деца која ће чинити нераскидиву везу два народа, две државе.

И то, наравно, није све, јер је управо школа «Валентина Терешкова» први реализовани пројекат у Србији по захтеву Владимира Путина, као знак изузетне жеље за  јачањем веза на пољу образовања, културне и уметничке размене и као таква представља симбол будућих настоја ка сједињавању два, историјски, блиска народа.

Невероватан значај ове образовне установе су препознали бројни фондови, па је школарина за децу из Србије сведена на ниво трошкова за приватне вртиће.

Доступност је посебна предност ове школе у односу на поједине прозападне фабрике карактера.

Е, па драги родитељи будућих ђака првака, избор постоји! Српска и руска школа су вам доступне! Систем вредности коме стремимо још увек се чува у школама са словенском душом.

Одговорност је на вама, јер је избор школе избор будућих идеја и стремљења наредне генерације. Погрешне одлуке нећемо моћи да исправимо.

 

Create your own website, free on WordPress.com.Create your own website.
Start free